Sve vitamine i minerale, koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma bi trebalo unositi hranom. Međutim, savremeni tempo života, način na koji se sada uzgajaju biljke i životinje, nabavljaju namirnice i konzumira hrana, doveli su do toga da je vođenje računa o izbalansiranoj ishrani poduhvat na koji mnogi nisu spremni ili nisu u mogućnosti sebi da priušte. Posledica je smanjen unos neophodnih nutrijenata, odnosno, sastojaka koji su neophodni za očuvanje zdravlja organizma, tako da organizam i pored velikog unosa hrane, ostaje „nutritivno“ gladan. Ako, na primer, magnezijum nije prisutan u dovoljnoj meri, ugroženo je više od 300 procesa u organizmu.
Da li nekome nedostaju neki vitamini ili minerali, može se utvrditi na osnovu nalaza krvi, a stanje se može okvirno oceniti i kvantnim merenjima koja se često organizuju besplatno u apotekama.
Za magnezijum je često potrebna suplementacija. On opušta nerve i mišiće, pa se preporučuje kod grčeva u nogama. Kako je i srce mišić, magnezijum utiče i na njega i može doprineti sniženju i gornjeg i donjeg pritiska. Smanjuje nivo holesterola i doprinosi smanjenju oštećenja zidova krvnih sudova. Opuštajuće deluje na mozak, te doprinosi lakšem uspavljivanju.
Magnezijum se preporučuje ljudima koji su skloni stvaranju peska i kamena u bubrezima, ali i onima koji imaju problem sa opstipacijom. Jedan je od faktora koji značajno doprinose održavanju adekvatne pH vrednosti u organizmu.
Magnezijum je značajan učesnik metabolizma masti, proteina i ugljenih hidrata i iskorišćenja ovih materija u smislu dobijanja energije iz njih, te postoji preporuka dodavanja magnezijuma kod sportista, dijabetičara, osoba koje imaju problema sa povišenim masnoćama u krvi. Neophodan je za normalnu funkciju vitamina C, tako da doprinosi i imunitetu organizma.
Magnezijum produžava vreme koagulacije, što može pomoći zaštitnom delovanju acetilsalicilne kiseline, kod osoba koje je redovno uzimaju.
Uz vitamin C, mangan i kalcijum neutrališe spermaglutinaciju, povećava broj i pokretljivost spermatozoida.
Doprinosi očuvanju gustine kostiju, naročito kod starije populacije.
Trebalo bi uzimati magnezijum pre jela. Neophodno ga je unositi u ravnoteži sa kalcijumom, kalijumom, svežim voćem i povrćem. Vitamin B6 pojačava njegovu ugradnju i njegovu koncentraciju u ćeliji.
Magnezijum ima još veliki broj uloga, ali ništa ne može da zameni određen režim života i ishrane: dovoljno odmora, fizičku aktivnost, raznovrsne i redovne obroke.
Najbogatiji izvori magnezijuma su orašasti plodovi, pasulj, žitarice, meso i zeleno lisnato povrće. Postoje i namirnice koje sprečavaju apsorpciju magnezijuma, zbog čega treba izbegavati: beli hleb, šećer, kafu i gazirana pića. Nasuprot njima, vitamin D povećava apsorpciju magnezijuma.
Ukoliko dete ima jake glavobolje, slabu koncentraciju, sindrom nemirnih nogu, opstipaciju, stalno je umorno i bezvoljno ili uznemireno, moguće je da ima nedostatak magnezijuma. Imajući u vidu prethodno navedeno u vezi sa apsorpcijom magnezijuma i njegovih izvora, shvatite značaj kvalitetne i izbalansirane ishrane bez slatkiša. Ako zbog detetove sreće pomislite da pokleknete i dopustite mu da jede slatkiše i pije gazirano, setite se da ste najsrećniji kad je dete zdravo.