Kravlje mleko – za i protiv

Dragi roditelji, sigurna sam da su neki od vas već bili u dilemi zvanoj kravlje mleko, a neke ona tek čeka. Rad u apoteci mi je pokazao koliko su različiti stavovi i razmišljanja roditelja na ovu temu. Rado bih da razrešimo neke dileme.

Roditelji su često nesigurni kada treba početi sa kravljim mlekom, u kojoj količini ga treba davati detetu, šta ako je dete alergično i muče ih brojne druge dileme. Neki opet smatraju da je kravlje mleko izuzetno hranljivo i zdravo za bebu i da treba što pre početi sa njegovom upotrebom. Često ovakvi roditelji izjave onu čuvenu rečenicu : Ja sam odrastao/odrasla na kravljem mleku, pa šta meni fali? Dragi roditelji, ne znam u kojoj od ove dve grupe se pronalazite, da li ste oni bojažljivi i zabrinuti, ili oni koji imaju potpuno poverenje u hranljivost kravljeg mleka, ali kojoj god grupi da pripadate daljim čitanjem postaćete roditelji koji znaju sve što je potrebno o kravljem mleku i koje su njegove prednosti i mane.

Roditelji smatraju da je optimalno vreme da se počne sa kravljim mlekom već od šestog meseca života, kada majka treba da prestane sa dojenjem i da bebu polako navikava na kravlje mleko.

Ne postoji ništa tako savršeno prilagođeno odojčetu kao majčino mleko i brojne su njegove prednosti. Ono što je u ovakvoj situaciji ispravno jeste da majka ne treba da prestane da doji sa 6 meseci ukoliko i dalje ima mleka. Čak većina nutricionista i eksperata za ishranu beba ohrabruje dojenje do kraja prve, pa čak i druge godine života.

Zašto odabrati adaptirane mlečne formule?

Ukoliko majka nije u mogućnosti da doji, treba preći na adaptirane mlečne formule, a evo i žašto:

• Kravlje mleko sadrži mnogo više proteina u odnosu na majčino. Ta količina može biti problematična za bebu koja prestaje da sisa. Više nije uvek bolje. Koliko god da su proteini važni za rast i razvoj bebe, višak može preopteretiti njihove male bubrege i povećati rizik od gojaznosti. Davno je napušteno mišljenje da je debela beba zdrava beba. Sa druge strane, mlečne formule imaju proteinski sastav koji je sličan majčinom mleku.
• Veliki mlečni proteini prisutni u kravljem mleku imaju veliki alregijski potencijal. Ako je jedan ili oba roditelja alergičan na kravlje mleko, velike su šanse za razvoj alergije i kod bebe. U tom slučaju treba primeniti hipoalergene formule (HA) koje su tako pripremljene da smanjuju rizik od alergije. Zdrava crevna flora ima presudan uticaj na prevenciju alergija.
• Kravlje mleko je bogato solima kalcijuma, koje pored toga što opterećuju bebine bubrege, smanjuju preuzimanje gvožđa iz hrane. Prekomernom upotrebom kravljeg mleka stvara se rizik za nastanak anemije. U mlečnim formulama je ovaj problem rešen smanjenim sadržajem soli uz dodatak gvožda. Pored toga u njima ima i esencijalnih masnih kiselina koje su izuzetno značajne za rast i razvoj svake bebe.
• Kravlje mleko nema probiotskih kultura, kao ni potrebnih vitamina i mikroelemenata. Zato su u mlečnim formulama prisutne probiotske kulture, vitamin D3, kao i selen i jod. Oni su neophodni za pravilan rast i razvoj vaše bebe.

Kada je vreme za prelazak na kravlje mleko?

Dolazimo do momenta kada roditelji kažu: Ako ne sa 6 meseci, onda sa godinu dana mogu da koristim kravlje mleko – uz prateću čuvenu rečenicu, koja se prenosi sa generacije na genarciju: Tolika deca odrastoše na kravljem mleku.

Najbolja investicija u bebino zdravlje je dojenje i tokom druge godine života. Međutim, ako to majka više ne želi ili iz nekog drugog razloga ne može da radi, druga godina života je optimalan trenutak kada treba ostvariti prelaz sa majčinog na kravlje mleko. Ali opet ne treba zaboraviti na mlečne formule za decu ovog uzrasta. One su neuporedivo bolje od kravljeg mleka, zbog gore već navedenih neoborivih činjenica.

I konačno dolazimo i do toga da je kravlje mleko daleko jeftinije u odnosu na mlečne formule.

Kada biste stavili na klackalicu ove dve stvari, ovaj argument je jedini na strani kravljeg mleka u drugoj godini života. Sve ostalo ide u prilog mlečnim formulama. Zato bi bilo veoma dobro da se koriste tokom cele druge godine života po dve šolje dnevno. Koliko god da su skuplje u odnosu na kravlje mleko, mlečne formule mnogo više vrede za vaše dete.

Dragi roditelji, nadam se da vam je ovaj tekst pomogao da shvatite da kravlje mleko ne treba davati u prvoj godini života bebe, da je druga godina života optimalna za prelazak sa majčinog mleka na kravlje mleko, kao i da mlečne formule u sebi nose mnogo više benefita za vaše dete nego kravlje mleko. Mleko jeste važna, ali ne i najvažnija namirnica u drugoj godini života.

Milica Đukanović, dipl. farmaceut

Apoteka PLUS Melem