Operacija vena je moguća i bez ležanja u bolnici

Kada postoji venska slabost, a u zavisnosti od njenog tipa i lokalizacije, u lečenju se mogu koristiti i hirurške metode – operacija vena. Znatno lakše se hirurški koriguju poremećaji na nivou površnih vena, a najefikasnije je svakako njihovo odstranjenje, nakon čega preostale zdrave vene površnog sliva, odnosno duboke vene, funkcionišu znatno bolje (jer ih bolesne površne vene, koje smo odstranili više „ne ometaju“).

Podvrgavanje hirurškom lečenju je uvek delikatna odluka. Kada je u pitanju venska slabost treba imati u vidu sledeće:

• Hirurško lečenje proširenih vena je potrebno uraditi u pravom trenutku. Prerano izvedena operacija, nosi veći rizik od recidiva i potrebe za novom operacijom tokom životnog veka, dok preterano oklevanje sa operativnim lečenjem, nosi rizik od dobijanja tromboze, odnosno komplikacija nekih drugih operacija, za kojima će se možda javiti potreba
• Pre operacije je važno korigovati faktore rizika, koji dovode do venske slabosti (gojaznost), te ukoliko operacija nije hitna, treba je uraditi kada ste za nju spremni i motivisani
• Izbor metode lečenja je individualan za svakog pacijenta.

Metoda klasičnog odstranjenja površnih vena naziva se striping i podrazumeva da se vena safena u potpunosti odstrani (izvadi) kroz manji preponski rez, a zatim se sve proširene pritoke ove vene odstrane kroz posebne rezove.

Kada je u pitanju glavno stablo površnih vena, ono se može isključiti iz cirkulacije na manje invazivan način, takođe uz pomoć laserske ili radiofrekventne energije. Obe metode su bazirane na sličnom principu. Specijalnim kateterom se kroz glavno stablo površne vene u nivou kolena uđe u venu i pod kontrolom ultrazvuka se ovaj kateter dovede do prepone na mesto gde se završava glavna površna vena i uliva u duboki venskih sistem. Na tom mestu se kroz kateter oslobađa energiija (laserska ili radiofrekventna), koja uzrokuje da se zidovi ove vene slepe jedan za drugi i da ova vena kolabira. Kada se jednom slepe, zidovi ove vene ostaju tako slepljeni, a samim tim čitav natkoleni deo vene se isključi iz cirkulacije – “ako krv ne protiče kroz nju onda kao da i nije tu”. Nakon toga se pritoke glavne vene odstrane kroz posebne rezove. Prednost ove metode je u tome što se izvodi u lokalnoj anesteziji tako da ne zahteva ležanje u bolnici.

Kada je glavno stablo zdravo, a samo pritoke proširene, može se primeniti takozvana sklerozacija. To je metoda kojom se u venu ubrizga sredstvo koje provocira trombozu, odnosno, koje ispuni površnu venu svojim sadržajem i na taj način isključi ovu venu iz cirkulacije. Prednost ove metode je njena ambulantna primena, a najveći nedostatak je pojava hiperpigmentacija (tamnog bojenja) kože na mestu ubrizgavanja.

Kada se odlučujemo za neku od navedenih procedura važno je da se dobro informišemo o svim prednostima i manama, kako generalno tako i specifično baš za naše vene, jer upravo ta specifičnost određuje optimalnu metodu. Kada pričamo sa doktorom koji će nas operisati, važno je da znamo šta da očekujemo odmah posle operacije, ali i na duge staze, kada je takođe potrebno voditi računa i koristiti određene preparate dostupne u apotekama.

• Stručni tekst: Ass. dr Igor Končar, Klinika za vaskularnu hirurgiju, KCS