Nepodeljeno je mišljenje zdravstvenih profesionalaca da vitamin D utiče na gotovo sve funkcije u organizmu čime zauzima važno mesto u zaštiti zdravlja. Deficijencija vitamina D pojavljuje se ukoliko njegova prisutnost opadne ispod 12 nanograma po mililitru krvi. Takvo stanje predstavlja uvod u različite zdravstvene probleme koji mogu biti i bolni, poput deformacije kostiju – rahitisa kod dece ili osteomalacije kod odraslih.
Nivo vitamina D u organizmu varira u zavisnosti od izloženosti suncu, ali brojne novije studije iz 2019 godine pokazuju vezu između vitamina D te dijebetesa tipa 2, brojnih kardiovaskularnih problema i pojedinih vrsta kancera. Naš organizam dobije svega oko 20% potrebne količine ovog vitamina iz hrane. Vitamin D koji se u našem organizmu sintetiše putem izloženosti suncu ili iz hrane, nije odmah biološki aktivan. Prenego što naši bubrezi proizvedu biološki aktivnu formu vitamina poznatu kao kalcitrol, prvo se moraju odigrati određeni metabolički procesi.
Vitamin D3 je nekoliko puta snažniji od vitamina D2. Dva najvažnija mehanizma pomoću kojih vitamin D održava normalne koncentracije kalcijuma i fosfata su olakšavanje resorpcije i preuzimanja kalcijuma i fosfata iz creva i ubrzavanje njihove mobilizacije iz kostiju. Deluje i na bubrege prouzrokujući retenciju, odnosno zadržavanje kalcijuma i fosfata u organizmu. U slučaju nedostatka vitamina D, resorpcija kalcijuma i fosfata iz digestivnog trakta je značajno smanjena, čime se pokreću mehanizmi koji mogu dovesti do demineralizacije i oštećenja kostiju. Osim u kostima, crevima i bubrezima, receptori za vitamin D detektovani su u brojnim drugim tkivima u kojima vitamin D ispoljava značajne biološke efekte, poput regulacije sinteze hormona, sekrecije insulina i produkcije citokina značajnih za funkcionisanje imunskog sistema1. Zbog toga se vitamin D, osim za zdravlje koštano-zglobnog sistema, sve više preporučuje kod osoba sa autoimunim, malignim, kardiovaskularnim i drugim hroničnim oboljenjima.
Najnovijim studijama je pokazano da vitamin D utiče na očuvanje imuniteta i povećanje broja T limfocita koji su posebno značajni u borbi protiv virusnih infekcija. Dosadašnja klinička iskustva potvrđuju povoljne efekte vitamina D zbog čega je ovaj vitamin, od početka epidemije novog oblika koronavirusa, preporučen kod pacijenata sa Covidom-19.
Uzimajući u obzir sve biološke efekte vitamina D u održavanju pravilne funkcije čitavog organizma, vitamin D3 se preporučuje kod svih osoba sa simptomima i znacima hipovitaminoze D. Posebno se preporučuje kod osoba sa bolestima koštano-zglobnog sistema, kod pacijenata sa autoimunim, malignim i kardiovaskularnih oboljenjima. Dosadašnji podaci i kliničko iskustvo ukazuju na značaj njegove primene kod pacijenata sa Covidom 19.