Uticaj COVID-19 na kardiovaskularni sistem i bolesti srca

Većina procesa u organizmu funkcioniše po principu ključa i brave kako u fiziološkim uslovima, tako i u patogenezi. Da bi virus ušao u ćeliju gde jedino može uz pomoć njenih resursa da se replikuje i nastavi širenje, on prvo mora za istu tu ćeliju i da se veže. Novi koronavirus to čini preko angiotenzin-konvertujućeg enzima 2 (ACE2). Ovaj enzim je najrasprostranjeniji u tkivu pluća i srca i ima kardinalnu ulogu u kardiovaskularnom (KV) sistemu.

Potencijalne komplikacije i terapija

Jedna od komplikacija do koje može doći tokom infekcije virusom COVID-19 jeste i oštećenje srčanog mišića. Nije najjasnije da li ono nastaje kao posledica direktnog delovanja virusa ili sekundarno zbog nedostatka kiseonika i sistemskog zapaljenja.

Postoje studije koje pokazuju da ova situacija može biti pogoršana primenom ACE inhibitora, lekova koji se često koriste u terapiji kardiovaskularnih bolesti (KVB), a koji povećavaju broj molekula ACE2 u ćelijama pluća. Ovo znači da je povećan broj “hvatača” virusa i veća mogućnost infekcije. Druga studija ipak ne nalazi vezu između terapije ACE inhibitorima i učestalosti infekcije. Veoma je mali broj istraživanja na ovu temu, a da bi se donela neka zvanična preporuka potrebno je uporediti podatke velikog broja studija. Zato, ukoliko Vaš ACE inhibitor uspešno kupira Vašu osnovnu bolest, nemojte ga menjati niti ukidati bez svog lekara. Mnogo je bitnije da se pridržavate zvaničnih preporuka zaštite od virusa (higijena ruku, respiratorna higijena, fizičko rastojanje, dezinfekcija okoline, provetravanje prostorija, ograničenje kontakta, izbegavanje doticanja očiju, usta, nosa ), nego da menjate terapiju.

Kad god se pomenu stariji i pacijenti sa pridruženim bolestima (dijabetes, astma…), u kontekstu COVID-19, obično se rečenica završava rečima komplikacija, pneumonija, zastoj srca, smrt. Da nije sve tako crno, govori slučaj italijanskog kardiologa Alda Maggionija koji ima 70 godina, prethodnu istoriju KVB i preživeo je infekciju Covidom-19. Imao je temperaturu 4-5 dana, kada je rešio da se testira. Test je bio pozitivan, a rendgenski snimak pluća je pokazao pneumoniju. U dogovoru sa svojim lekarom izolovao se u svojoj kući, za temperaturu je pio paracetamol i po preporuci lekara je uzimao antibiotik radi sprečavanja superinfekcije. Nije prekidao svoju redovnu terapiju i srećom, ozdravio je.

Antibiotici nisu lek izbora za COVID-19. Oni deluju samo na bakterije, a uzročnik COVIDA-19 je virus. Mogu biti deo bolničke terapije, ali samo tada i po preporuci lekara, da bi se sprečile ko-infekcije. Antibiotici nisu preventiva za virusne infekcije.

Hitna  stanja u kardiologiji

I u ova pandemijska vremena ljudi obolevaju od KVB (kardiovaskularnih bolesti), imaju pogoršanja već prisutnih KVB, a apel da se “ne dolazi u bolnice” ne važi za akutna KV dešavanja. Moguće je da su ljudi pogrešno razumeli apel ili se plaše zaraze novim koronavirusom, pa i kada im se desi problem sa srcem ili krvnim sudovima ne idu ili odlažu odlazak u hitnu pomoć. Ovo je primećeno u mnogim zemljama sa žarištima. Vreme koje prođe od eventulnog srčanog ili moždanog udara i javljanja lekaru je od esencijalne važnosti za ishod lečenja. U bolnicama se pacijenti zaraženi virusom COVID-19 posebno zbrinjavaju u odnosu na ostale. Tako da osoba koja oseti neki od sledećih simptoma mora obavezno da se javi lekaru:

• bol ili stezanje u grudima u trajanju od nekoliko minuta
• nedostatak vazduha
• aritmija
• nesvestica
• iznenadna slabost ili paraliza na jednoj strani tela
• iznenadna teškoća u govoru
• vrlo jaka glavobolja

Što se pre osoba javi lekaru, to on može više da pomogne.

I u izolaciji pokušajte da održite zdrav režim života: nastavite sa vežbama, izbalansiranom ishranom, unosite dovoljno tečnosti i dovoljno odmarajte; budite redovno u kontaktu sa porodicom i prijateljima putem društvenih mreža i telefonom, ograničite informisanje o razvoju pandemije na pouzdane izvore, izbegavajte upotrebu cigareta, alkohola i droga. Ostajte zdravo!