Ishrana odojčeta i malog deteta saveti iz apoteke

Balansirana ishrana deteta je preduslov za njegovu zdravu budućnost. Dojenje je najpoželjniji način ishrane beba, upravo iz tog razloga, apoteke su mesto, na kom majke mogu da dobiju punu podršku dojenju. U slučajevima kada kod mame ili bebe postoje medicinske kontraindikacije za dojenje, jedini prihvatljiv način ishrane, je adaptirana mlečna formula. Kravlje mleko ne treba davati odojčetu do navršenih 12 meseci. Idealno je da beba isključivo sisa 4-6 meseci, a da se potom počne sa uvođenjem druge hrane. Dojenje može da se nastavi do kraja prve godine, ali i duže, ako to odgovara mami i bebi. Majčino mleko idealno zadovoljava bebine nutritivne potrebe. Dojene bebe ređe imaju infekcije (respiratorne i gastrointestinalne). Postoje dokazi da bebe koje sisaju lakše prihvataju drugu hranu, jer ukusi neke hrane koju jede majka prolaze kroz mleko i tako postaju prepoznatljivi bebi. Majčino mleko je lako svarljivo,  osim toga, prevenira alergiju i juvenilni dijabetes, a visok sadržaj laktoze i vitamina C potpomaže resorpciju gvožđa. Za bebu je majčino mleko idealna hrana, kvalitativno i kvantitativno.

Većina žena je u stanju da doji svoje dete, ali dojenje zahteva vreme i strpljenje. Upravo zato apoteke su mesto na kom majka može da dobije savet kako da istraje u uspostavljanju, razvoju i održavanju procesa laktacije.

Pri kupovini prve adaptirane mlečne formule u apoteci, farmaceuti su tu da pomognu majci da  objektivno proceni napredovanje odojčeta i  donese odluku da li je dohrana opravdana.

Kako proceniti napredovanje odojčeta?

• pratiti ponašanje odojčeta – nedovoljno ishranjena beba posle obroka je nemirna i budi se posle 1-2 sata
• meriti telesnu težinu deteta – u razumnim vremenskim intervalima (na 5-7 dana) uvek u istim uslovima

Pre odluke o uvođenju adaptiranog mleka savetujemo majku da proveri moguće razloge zbog kojih joj mleko ponestaje. Neophodno je proveriti:

• ispravnost tehnike podoja
• ishranu majke (optimalan unos tečnosti i energije…)
• faktore spoljašnje sredine (podrška dojenju, stres…)
• zdravstveno stanje deteta

Najlakši način procene opravdanosti dohrane  je davanjenje formule nakon podoja i praćenje bebinog  ponašanja. Gladna beba će prihvatiti formulu.

Dohranu u prvoj godini života nikada ne treba sprovoditi kravljim mlekom. Kravlje mleko ne obezbeđuje odojčetu sve neophodne hranljive materije i opterećuje ga preteranim sadržajem proteina , natrijuma, kalijuma i hlora, što opterećuje bubrege. Kravlje mleko je siromašno  gvožđem, a takođe količina esencialnih masnih kiselina, vitamina E, cinka i drugih mikro elemenata nije dovoljna.

Uvek savetujemo da je potrebno da majka detetu  ponudi obe dojke, a tek zatim da mu da adaptirano mleko. Zbog mogućih neželjenih reakcija, formulu je prvi put uvek potrebno dati u toku prepodneva.

Kod davanja adaptirane mlečne formule detetu neophodno je strogo poštovanje uputstva sa kutije:

• upotreba manje količine vode može da optereti bebine bubrege i da izazove dehidrataciju
• upotreba veće količine vode može da ometa bebin rast, jer voda ne sadrži odgovarajuće kalorije i nutrijente
• uvek treba baciti ostatke formule iz bočice posle hranjenja
• bebina pljuvačka pomaže rast mikroorganizama koji izazivaju infekcije
• ne treba zagrevati formulu u mikrotalasnoj Previsoka temperatura  čini formulu neadekvatnom (inaktivira  C vitamin i folnu kiselinu,indukuje transformaciju cis u trans oblik nezasićenih masnih kiselina).

Posebno je važno da roditelji preduprede gojaznost deteta, jer je činjenica da odojče na veštačkoj ishrani ima veće šanse da postane gojazno. Rešenje ovog problema je u poštovanju količine adaptiranog mleka koju detetu treba dati i poštovanju formule: 150 ml +/- 10% ml/kg/24h (150 ml adaptiranog mleka po kilogramu telesne mase detata u toku jednog dana, uz mogućnost odstupanja +/- 10%).

Česta pitanja koja nam majke postavljaju u apoteci u perodu dok je mleko jedina hrana deteta se odnose na potrebu davanja vode detetu i dilemu o optimalnim dozama vitamina D koje dete treba da unosi.

Odojče treba ponuditi vodom. Ako je optimalno dojeno ili hranjeno formulom, ukoliko je zdravo i ako živi u optimalnim termičkim uslovima, ponuđenu vodu će najčešće  odbiti. Ako je žedno dete će vodu prihvatiti i to treba poštovati.

Dojene bebe zahtevaju dodatak D vitamina (preporuka je 400 ij/24h), kao i one koje uzimaju do 500ml formule dnavno. Bebama koje dnevno uzimaju 500-1000ml formule treba davati 200ij vitamina D ili 400ij ne drugi dan. Ako uzimaju 1000ml dnevno, dodavanje vitamina D nije potrebno.

Uvođenje nemlečne ishrane

Kada beba napuni 4-6 meseci roditelji se sreću sa novim izazovom, a to je uvođenje nemlečne hrane. Postavlja se veliki broj pitanja:  kada početi, koja pravila poštovati, čime početi i čime nastaviti?

Prva dilema svakako je, kako prepoznati znake kojima beba pokazuje da je spremna za uvođenje nemlečne hrane. Ako beba ima 4-6 meseci roditelje savetujemo da obrate pažnju ako beba:

• nije zadovoljna posle punog obroka mleka
• traži hranu češće nego ranije
• budi se noću tražeći hranu
• ispituje predmete ustima ili cokće usnama
• pokreće gornje delove tela napred kada je gladna, a zabacuje kada je sita

Kada se, na osnovu bebinog ponašanja,donese odluka o uvođenju nemlečne hrane, veoma je važno poštovati osnovna pravila:

• namirnice uvoditi jednu po jednu na 3-5 dana
• teksturu hrane vremenom povećavati
• flašicom ne davati ništa osim mleka
• kašice davati kašičicom – na taj način se dobro kontroliše kalorijski unos, razvija koordinacija mišića usta, jezika i akta gutanja, što je od pomoći kasnije u razvoju govora
• hranu ne dosoljavati (bubrežna funkcija odojčeta je nedovoljno razvijena)
• hranu ne sladiti ni šećerom ni medom (povećava se rizik od gojaznosti, a sa pojavom zubića i od kariesa)
• hranu pripremati sa minimumom masti
• sok ograničiti na 120 ml dnevno (zbog sadržaja fruktoze i sorbitola koji smanjuju apetit za drugu hranu)
• neadaptirano kravlje mleko ne davati do kraja 1. godine
• jogurt u malim količinama davati od navršenih 4-6 meseci

Čime početi?

• idealan prvi korak pri uvođenju nemlečne hrane su nemlečne i mlečne cerealije
• obično se prvo daju pirinač i kukuruz (najređe izazivaju alergiju)
• sledeći korak su povrće, a zatim voće, meso i jaja (belance posle 1. rođendana).

Na kraju prve godine odojče treba da ima 5 obroka

• 3 mlečna + 2 nemlečna

Čime nastaviti?

Tatjana Milošević, spec. farm

Apoteka Melem