Vaše telo prolazi kroz brojne transformacije kada ste trudni, a povećanje vaginalnog sekreta je jedna od tih, ne baš tako zabavnih promena. Zdrav vaginalni iscedak je obično bistar ili mlečno beo i ne bi trebalo da ima neprijatan miris. Potpuno je normalno da je njegov obim pojačan u trudnoći. Ovo pomaže u sprečavanju bilo kakvih infekcija koje putuju od vagine do materice. Pred kraj trudnoće ovo može biti još više izraženo. Tokom poslednje nedelje trudnoće, može sadržati trake lepljive ružičaste sluzi nalik na žele. Ovo se dešava kada sluz koja je bila prisutna u grliću materice tokom trudnoće nestane. To je znak da telo počinje da se priprema za rođenje.
Zahvaljujući porastu hormona koji se dešava tokom trudnoće, buduće mame su podložnije mnoštvu vaginalnih infekcija. Znači, njihova pojava u trudnoći nije retka, ali u slučaju nepravovremenog prepoznavanja i lečenja one mogu ozbiljno ugroziti trudnoću te dovesti do spontanog pobačaja, prevremenog porođaja, kao i rađanja deteta manje porođajne težine.
Dobra vest je da kada se vaginalne infekcije odmah dijagnostikuju, lekari ih generalno lako leče. Teži deo je ustanoviti da li povećan vaginalni iscedak signalizira stvarnu infekciju koja se javlja kada je poremećena prirodna ravnoteža bakterija koje žive u vagini.
Četiri vaginalne infekcije, u rasponu od uobičajenih do ređih, koje mogu uticati na trudnice su: bakterijska vaginoza (BV), gljivične infekcije, beta-hemolitički streptokok grupe B (BHS-B) i trihomonijaza.
Bakterijska vaginoza se javlja kada dođe do prekomernog rasta bakterija koje prirodno žive u vagini, na koje u trudnoći može uticati promena hormona. Dijagnostikuje se jednostavnom vaginalnom kulturom u ordinaciji Vašeg lekara. Ako se bakterijska vaginoza ne leči tokom trudnoće, može da potraje, što može dovesti do prevremenog porođaja ili rođenja bebe sa manjom porođajnom težinom.
Približno 1 od 5 trudnica će razviti ovu infekciju. Ona može upućivati i na postajanje drugih infekcija u trudnoći. Vodeći uzročnik bakterijske vaginoze jeste bakterija Gardnerella vaginalis, koju karakteriše neugodan miris na ribu. Pored ovog neprijatnog mirisa, vrlo često prisutni su obilan, redak sekret sivkaste boje, svrab, peckanje ili bol u vagini ili vulvi, osećaj peckanja prilikom mokrenja.
Ukoliko primetite bilo šta od navedenih simptoma, jako je važno da se što pre javite Vašem lekaru koji će uvesti adekvatnu terapiju. Ako ste u prvom tromesečju, lekar može sačekati da tretira simptome do drugog tromesečja. Povremeno, BV nestaje sama od sebe. Ovo je infekcija koja se lako leči antibioticima, a važno je da znate da je ovaj vid lečenja bezbedan za vašu bebu tokom trudnoće.
Gljivice su normalni stanovnici vagine gde se nalaze u ravnoteži sa ostalim mikroorganizma. Međutim, u trudnoći je vagina bogata glikogenom, što je posledica povećanog nivoa estrogena, a smanjeni ćelijski imunitet u ovom periodu dovodi do toga da se kod povećanog broja trudnica dijagnostikuje kandidijaza.
Neophodno je postaviti dijagnozu pre početka lečenja jer se druge infekcije, kao što su bakterijska vaginoza i hlamidija, mogu pomešati sa gljivičnim infekcijama.
Najčešći simptomi vaginalne gljivične infekcije uključuju svrab, bol ili peckanje oko vagine ili vulve; gust, beličast sekret nalik svežem siru; specifičan miris na hleb ili pivo; bol ili nelagodnost tokom seksualnog odnosa.
Ukoliko primetite nešto od ovih simptoma potrebno je da se što pre javite Vašem lekaru, koji će postaviti dijanozu gljivične infekcije i u skladu sa tim dati odgovarajuću terapiju. Proizvodi za lečenje gljivičnih infekcija se mogu koristiti u bilo kom trenutku tokom trudnoće i ne predstavljaju rizik od urođenih mana ili drugih komplikacija u trudnoći. Za najbolje rezultate ginekolozi najčešće biraju sedmodnevnu terapiju.
Korisni saveti kod problema sa gljivičnom infekcijom:
Infekcija izazvna ovom bakterijom često nema nikakvih simptoma, a kod nekih žena izaziva infekciju urinarnog trakta uzrokujući bol pri mokrenju I zamućen urin. BHS-B može biti normalno prisutan u crevnom traktu, rektumu ili vagini, zato je nejasno zašto neki pojedinci razvijaju ozbiljne infekcije, a drugi ne.
Zašto njegovo prisustvo predstavlja problem u trudnoći, tačnije prilikom porođaja? Naime, prilikom prolaska kroz porođajni kanal, dete se može inficirati I razviti upalu pluća, ili čak meningitis (upala moždanih ovojnica). Majke koje imaju BHS-B će ga preneti na svoje bebe u 1-2% slučajeva. Shodno tome se svim trudnicama između 35. I 37. gestacijske nedelje preporučuje da urade bris radi utvrđivanja prisustva ovog streptokoka u vagini, ali I u perinealnoj regiji. Ako ste pozitivni, dobićete odgovarajuću antibiotsku terapiju, kako ne biste preneli infekciju na svoju bebu.
Kada je u pitanju prevencija BHS-B, nažalost ne postoji način da se spreči. Zato je testiranje između 35. I 37. nedelje trudnoće standardni deo prenatalne nege.
Trihomonijaza je jedna od najčešćih I najizlečivijih polno prenosivih bolesti. Uzročnik je Trichomonas vaginalis koji izaziva upalu materice I bešike. Iako je reč o seksualno prenosivom parazitu, on se može naći I preživeti na vlažnom peškiru. Simptomi koje izaziva su svrab, peckanje I iritacija prilkom odnosa, kao I zelenkasto-žuti penasti sekret neprijatnog mirisa. Tako je da prisustvo ovih simtoma razlog da se što pre javite Vašem lekaru.
Od komplikacija može dovesti do prevremenog pucanja vodenjaka. Važno je da se leče oba partnera. Prevencija je ključna. Testirajte se da biste bili sigurni da ga nemate ni Vi, ni Vaš partner I koristite kondome.
Obilan vaginalni sekret najčešće predstavlja znak poremećaja vaginalne flore, ali važno je znati da ova pojava u trudnoći ne znači obavezno i infekciju. Prevencija mikrobiološkim skrininzima u 12, 24. i 35. gestacijskoj nedelji trudnoće omogućava otkrivanje infekcija koje prolaze bez simptoma, čime se značajno smanjuje procenat rizika i komplikacija koje sprečavaju ostvatrivanje zdrave trudnoće.
Milica Đukanović, spec. farm.
Apoteka Melem