Brinite o sebi, mi ćemo o vama

PRIJAVA NA VESTI

Aktuelni saveti i ponude

Savet

Anemija – kako nadoknaditi nedostatak gvožđa

Anemija je najčešća hematološka bolest i jedna od najčešćih patoloških stanja u humanoj populaciji. Anemija se definiše kao smanjenje mase eritrocita u krvi. Ono je praćeno smanjenjem vrednosti hemoglobina (Hb) i hematokrita (Hct) ispod normalnih vrednosti. Neretko, anemija je posledica drugih patoloških stanja koja zahtevaju dijagnostiku, prevenciju i lečenje.

Sideropenijska anemija je najčešći oblik anemije, a nastaje zbog deficita (nedostatka) gvožđa u organizmu. Diferencijalna dijagnoza sideropenijske anemije se postavlja na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja. Prilikom interpretacije ovih rezultata kao referentne vrednosti koncentracija hemoglobina i hematokrita, koriste se vrednosti koje se odnose na zdravu odraslu populaciju. Rezultati koji izlaze iz ovih opsega neopravdano mogu da zabrinu posebno osetljivu populaciju stanovništva (deca, trudnice, dojilje…) čije se referentne vrednosti razlikuju.

ApotekaPLUS-anemija

*donja granica normalne koncentracije hemoglobina i hematokrita za definisanje anemije, SZO

Uzroci nastanka anemije i simptomi

Do deficita gvožđa u organizmu najčešće dolazi zbog njegovog povećanog gubitka, poremećaja u njegovoj resorpciji, povećanih potreba, odnosno nedovoljnog unosa gvožđa putem hrane.

Do deficita gvožđa u dečijoj populaciji najčešće dolazi usled njegovog nedovoljnog unosa putem hrane. Kod žena u reproduktivnom peridu deficit gvožđa je uglavnom posledica njegovih povećanih potreba (trudnice, porodilje), odnosno njegovog povećanog gubitka, najčešće putem menstrualnog krvarenja.

Gvožđe je izuzetno važan sastojak za pravilno funkcionisanje organizma. Ono pomaže u transportu kiseonika, pružajući na taj način dovoljno energije svim organima i tkivima u organizmu. Nedostatak gvožđa uzrokuje anemiju, a hroničan manjak gvožđa, osim osećaja slabosti i umora, može da izazove i mnogo ozbiljnije zdravstvene probleme.

ApotekaPLUS-anemija

Individualne potrebe za gvožđem veoma variraju i zavise od uzrasta, pola kao i rezervi gvožđa u organizmu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 47,4% dece predškolskog, odnosno 25,4% školskog uzrasta ima anemiju. Takođe, anemije su veoma česte i kod trudnica (41,8%), odnosno žena u reproduktivnom periodu (30,2%).

Simptomi anemije su u početku veoma blagi i dugo ostaju prikriveni. Uobičajeno su prisutni umor, malaksalost, glavobolja, vrtoglavica, neraspoloženje, razdražljivost, smanjena koncentracija, bledilo kože, sluznice usana, desni, konjuktiva, noktiju i dlanova, otežano disanje, lupanje srca, ubrzan srčani rad, hladnoća ruku i nogu, poremećaj sna. Kako su simptomi nespecifični, potvrda da se radi o anemiji donosi se na osnovu laboratorijskih ispitivanja.

Koji su faktori rizika za nastanak anemije?

Povećane potrebe za gvožđem posebno su izražene tokom trudnoće. Tada dolazi do nesklada između količine gvožđa unete putem hrane, odnosno povećanih potreba za gvožđem zbog razvoja ploda. Nedostatak gvožđa u trudnoći, često se povezuje sa rađanjem ploda manje porođajne težine.

Prevencija nedostatka gvožđa kod dece počinje prevencijom nedostatka gvožđa kod trudnica i porodilja. Rezerve gvožđa kod novorođenčadi, majki koje u trudnoći nisu bile anemične, dovoljne su za prvih 4 do 6 meseci života. Kod prevremeno rođene dece, ove zalihe se istroše i ranije. Dopunu gvožđa novorođenčad dobijaju iz majčinog ili adaptiranog mleka. Iako je sadržaj gvožđa manji nego u adaptiranim mlečnim formulama, gvožđe iz majčinog mleka se apsorbuje u mnogo većoj meri.

Najčešće greške koje se sreću u ishrani dece, a koje mogu biti uzrok sideropenijske anemije, su izostanak dojenja, ishrana dojenčeta kravljim mlekom, unošenje prevelikih količina kravljeg mleka i neblagovremeno uvođenje mesa u ishranu dojenčeta. Kod dece sa lošim navikama u ishrani, dece sportista, devojčica u tinejdžerskim godinama, odnosno kod dece sa hroničnim bolestima često se dijagnostikuje anemija.

Nedostatak gvožđa i anemija mogu dovesti do smanjenja pažnje, slabijeg pamćenja, otežanog učenja, veće sklonosti ka infekcijama, što značajno remeti svakodnevno funkcionisanje.

Kako se anemija može sprečiti?

Da bi se sprečila anemija neophodna je pravilna i izbalansirana ishrana, koja je u skladu sa uzrastom deteta. Sadržaj gvožđa je različit u različitim namirnicama. Gvožđe iz hrane se slabo apsorbuje – nešto bolje iz namirnica životinjskog (do 30%), a slabije iz namirnica biljnog porekla (do 5%). Kombinacija mesa i povrća (svežeg, kuvanog ili grilovanog) predstavlja idealnu kombinaciju, koja poboljšava apsorpciju gvožđa. Međutim, uz takav obrok ne treba piti mleko, kakao, jogurt ili čaj. Kalcijum iz mleka, odnosno tanini iz čaja mogu umanjiti već ionako lošu apsorpciju gvožđa iz hrane.

Kako se anemija leči?

Važno je znati da kada se dijagnoza anemije postavi, ona se ne može popraviti samo ishranom. U terapiju je neophodno uključiti i neki od preparata gvožđa.

Od skoro na tržištu se može naći nova formulacija preparata gvožđa, koja se zasniva na lipozomalnoj tehnologiji.  Ovim se poboljšalo pravilno uzimanje terapije i predupredili su se neželjeni efekti. Oni su se javljali u toku lečenja preparatima sa konvencionalnim solima gvožđa i ujedno su bili najčešći uzroci prestanka terapije.

ApotekaPLUS-anemija

Lipozomalna tehnologija izrade predstavlja inovativni sistem distribucije gvožđa, koja obezbeđuje bolju apsorpciju i veću bioraspoloživost . Bez neželjenih gastrointestinalnih tegoba (čak i u visokim dozama), bez interakcije sa drugim nutrijentima, bez metalnog ukusa u ustima, bez prebojenosti zuba, sluzokože i tamne stolice, uz laku i jednostavnu primenu – jedanput dnevno.

Mr ph. spec. Jelena Šteković

 

 



Prijava na vesti

Aktuelni saveti i ponude

Top