Ovo mi je poslednja – cigarete sadrže nikotin koji nas ne ubija ali tome doprinosi

Cigarete sadrže nikotin koji ne izaziva rak pluća, ali dovodi do zavisnosti. Za isti efekat potrebno je sve više cigareta koje sadrže i kancerogene sastojke. Zamene za nikotin mogu pomoći.

Svaka peta smrt u svetu posledica je udisanja duvanskog dima, a svaki sedmi stanovnik sveta puši. Vi znate kolika je štetnost pušenja. Na svakoj kutiji cigareta postoji upozorenje i svesni ste opasnosti. Ipak, jednom rukom uzimate, a drugom palite sledeću cigaretu. Zašto je to tako?

Polovina pušača svake godine pokušava da prestane. Ali samo 6% njih uspe u ovoj nameri. Za zavisnost od pušenja odgovorne su dve grupe gena: geni odgovorni za metabolizam nikotina i oni zaduženi za efekte koje nikotin ispoljava na nivou mozga.

Duvan je poreklom iz Južne Amerike gde se gaji duže od 3000 godina. U Francusku ga je u 16. veku doneo diplomata Žan Nikot, po kome je nikotin dobio ime. U široku upotrebu kutije cigareta ulaze sredinom 20. veka. Cigarete sadrže nikotin koji je prirodna supstanca prisutna u biljkama, a u visokim koncentracijama nikotin je prisutan u listu duvana. Vezuje se za mesta u mozgu koja se nazivaju nikotinski receptori. Utiče na ravnotežu između određenih supstanci i to tako što dovodi do povećanja mentalne koncentracije, popravlja raspoloženje i smanjuje osećaj stresa i anksioznosti. Zbog tih osobina, nikotin ima pozitivne efekte kod pacijenata koji boluju od Alchajmerove bolesti i drugih neuroloških poremećaja.

Sam nikotin nije kancerogen i ne izaziva rak pluća ni druge bolesti. Ali, nikotin kada se veže za receptore dovodi do osećaja prijatnosti i to nakon samo sedam sekundi od udisanja, posle čega njegovi efekti brzo opadaju. To izaziva zavisnost i upravo zbog toga aktivni pušač poseže za narednom cigaretom, koja pored nikotina sadrži i brojne druge kancerogene sastojke.

Što se više konzumira nikotin, to zavisnost postaje veća. Iz tog razloga potrebno je više cigareta da bi se postigao isti efekat. Prestanak unosa nikotina menja nivo dopamina i noradrenalina u organizmu. To može dovesti do toga da osoba zavisna od cigareta oseti anksioznost, depresiju ili iritaciju, poremećaj sna i pojačan apetit. Udisanjem dima cigarete pušač odmah utiče na to da se ovo stanje popravi.

Za neke pušače sam ritual pripremanja, držanja, paljenja i uvlačenja dima ima snažnu vezu sa osećajima prijatnosti.

S druge strane, prestanak pušenja mnogi opisuju kao stanje u kome su mogli lakše da dišu, da su dobili više energije, manje bili podložni stresu, da im se poboljšala cirkulacija i povećala osetljivost na dodir, popravila plodnost i koža podmladila. Zubi su bili belji, dah svežiji, a pojačao se osećaj mirisa i ukusa. Ono što bivši pušači moraju da znaju je to da su svakako uticali na dužinu svojih života i života njihovih ukućana.

Dobra volja sama po sebi nije dovoljna za prestanak konzumiranja cigareta. Zapravo, samo troje od sto pušača uspe da ostavi pušenje na ovaj način. Psihološke terapije mogu pomoći pušačima da prepoznaju i izbegavaju socijalne situacije, koje im otežavaju prestanak pušenja.

Alternativu mogu predstavljati elektronske cigarete ili moderni uređaji kod kojih duvan ne sagoreva nego se samo greje na nižoj temperaturi – nikotin se unosi ali se smanjuje unos drugih štetnih supstanci.

Takođe, primena preparata koji menjaju nikotin (tablete, žvake, flasteri) može udvostručiti šanse za prekid pušenja u poređenju sa tim koliku moć ima dobra volja.

Za sve informacije o prestanku pušenja obratite se Vašem farmaceutu. On će znati kako da Vas posavetuje.

Vaše Apoteke Plus