Da li Vam je zaista potreban antibiotik? A probiotik?

Jedno od najvećih otkrića prošlog veka je otkriće i primena antibiotika u lečenju bolesti izazvanih bakterijama. Samo otkriće penicilina se vezuje za Aleksandra Fleminga koji je 1928. godine otkrio direktno delovanje penicilina na stafilokoke, međutim, mislio je da penicilin nije dovoljno stabilan da ostane u organizmu čoveka dovoljno dugo i da zbog toga ne može biti efikasan kao lek. Ovo mišljenje se kasnije promenilo pa je penicilin postao prvi antibiotik koji je spasio milione života.
Nažalost, neracionalna upotreba ovih moćnih lekova dovela je do razvoja otpornosti bakterija, čime je efikasnost antibiotika smanjena. Razvoj rezistencije ne možemo da sprečimo, ali ga možemo usporiti tako što ćemo ove lekove uzimati samo uz preporuku lekara, u propisanoj dozi i onoliko dugo koliko je lekar naznačio da terapija treba da traje.

Prehlada, grip, kašalj, kijavica i većina upala gornjih disajnih puteva su virusnog porekla i ne leče se antibioticima.

Antibiotici neselektivno, pored patogenih, što im je glavna svrha, uništavaju i korisne bakterije čime se dugoročno narušava ravnoteža crevne mikroflore. Dobre bakterije imaju značajnu ulogu u varenju i apsorpciji hranjivih materija u crevima. Utiču na imunološke reakcije u celom telu. Postoji važna dvosmerna komunikacija između mozga i organa za varenje u kojoj bakterije u crevima aktivno učestvuju. Koliko su one važne govore dokazi o vezi između promena crevne mikroflore i nastanka gojaznosti, šećerne bolesti, zapaljenskih bolesti creva, nervoznog debelog creva, čak i nekih malignih bolesti.

Kako biste ublažili dugoročne posledice korišćenja antibiotika i smanjili mogućnost nastanka dijareje nakon antibiotske terapije, preporuka je da se uz antibiotike uzimaju probiotici. Poslušajte savet lekara ili farmaceuta oko izbora probiotika.

dipl.farm. Danijela Novaković

Apoteka PLUS Magistra Živanović