Hipertenzija je nešto od čega boluju naše bake i piju lekove. A šta je sa nama? Nekada bolest starih danas je sve prisutnija među mladima. Ključ je otkriti bolest na vreme. Terapija je dostupna.
Posledice bolesti srca i krvotoka uzrok su smrti više od 7 miliona ljudi u svetu na godišnjem nivou. Među njima vodeći faktor predstavlja hipertenzija, kao najprisutnija nezarazna bolest. Očekuje se da će u narednih pet godina broj obolelih iznositi više od 1,5 milijarde ljudi. Od visokog pritiska u našoj zemlji obolela je svaka druga odrasla osoba.
Hipertenzija je stanje u kome su obe ili jedna komponenta krvnog pritiska povišene iznad vrednosti 140/90. Međutim, za starije, gojazne ili osobe koje imaju dijabetes, povišen holesterol ili neku hroničnu bolest ova granica iznosi 130/80. Uzrok hipertenzije je u 95% slučajeva nepoznat, nejasan ili predstavlja kombinaciju više faktora. To je neizlečiva bolest kod koje se ozbiljnost povećava i komplikacije razvijaju tokom vremena. U ranijem dobu se javlja kod muškaraca, a kod žena je učestalija nakon što nastupi menopauza. Hipertenzija kod mladih najviše nastaje usled stresa, načina ishrane (brza i slana hrana) i kao posledica rada za kompjuterom, usled čega je smanjena fizička aktivnost.
Hipertenzija oštećuje krvne sudove, a prvo utiče na oštećenje srčanog mišića. Ponaša se kao tihi ubica pošto kod većine ljudi dugo traje bez simptoma. Neke osobe mogu osetiti glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu i osećaj pritiska u grudima. To su simptomi koje većina ljudi ignoriše, pa se hipertenzija najčešće slučajno otkrije.
Najčešće komplikacije hipertenzije su oštećenja mozga (šlog i izliv krvi u mozak), srca (nedovoljna prokrvljenost, infarkt, srčana slabost, zadebljanje zida leve komore, nepravilan rad srca i naprasna srčana smrt), bubrega (poremećaj funkcije krvnih sudova, hronična bubrežna slabost) i očiju (slabljenje vida usled oštećenja mrežnjače).
U slučaju hipertenzije postoje dva fenomena: hipertenzija belih mantila i maskirana hipertenzija. Prvi karakteriše da su vrednosti krvnog pritiska uvek više kada se mere u zdravstvenoj ustanovi u odnosu na vrednosti izmerene kod kuće. Drugi je suprotan – u ambulantnim uslovima su izmerene vrednosti normalne, a kod kuće bolesnici zapažaju povišene vrednosti krvnog pritiska.
Najveći problem predstavlja postavljanje dijagnoze hipertenzije, a nakon toga to što se većina pacijenata ne pridržava propisane terapije. To sprečava da se uspostavi kontrola nad bolešću.
Ono što treba da ohrabri jeste da na većinu poznatih faktora rizika pacijent može sam da utiče, i to: prestankom pušenja, održavanjem normalne telesne težine, zdravom ishranom sa nižim unosom soli i višim unosom voća i povrća, uz umerenu fizičku aktivnost (šetnja, bicikl ili stepenice umesto lifta).
Redovno kontrolišite svoj krvni pritisak, telesnu masu, nivo šećera i masnoća u krvi, posebno ukoliko neko u Vašoj porodici već boluje od hipertenzije. Saznajte koje sve mere treba da preduzmete da očuvate i unapredite zdravlje.
Pitajte Vašeg farmaceuta sve što Vas interesuje vezano za oboljenje i terapiju. Za Vas će uvek imati pravi savet.
Vaše Apoteke PLUS