Snažna podrška imunitetu i krajnicima u dečijem uzrastu – Immunotrofina D

Infekcije gornjih disajnih puteva u dečijem uzrastu počinju kao infekcije nosa i mogu se proširiti na okolne strukture kao što su adenoidne vegetacije, tzv. treći krajnik, srednje uho ili sinusne šupljine. One su sezonskog karaktera, a najčešće se javljaju u jesenjim i ranim prolećnim mesecima. Smatra se da zdravo dete, godišnje ima 3 do 5 virusnih infekcija. Boravak deteta u kolektivu, uz slabije unošenje raznovrsne hrane, takođe može uticati na zdravlje deteta.

Preko 85% svih upala disajnih puteva su virusne etiologije. Najčešći izazivači su rinovirusi, adenovirusi, kao i virusi influence i parainfluence. Međutim, virusne infekcije mogu se često komplikovati bakterijskim infekcijama.

Adenoidne vegetacije ili tzv. treći krajnik (nepčani krajnik) predstavljaju nakupine limfnog tkiva koje se nalaze iza nosne šupljine i iznad mekog nepca (gornji sprat ždrela). Sva deca imaju adenoidne vegetacije i one imaju ulogu u razvoju imuniteta.

Adenoidne vegetacije su najrazvijenije kod dece do 5. godine života, a zatim se njihova veličina polako smanjuje, atrofiraju i nestaju između 10. i 12. godine života.

Tonzile (palatinalni krajnici) se nalaze na mestu ukrštanja digestivnog i respiratornog puta i predstavljaju prvu liniju odbrane imunološkog sistema protiv stranih agenasa i klopku za mikrobe koji ulaze u organizam vazduhom i hranom. Nalaze se u tonzilarnim jamama, bočno od jezika.

U toku infekcija dolazi do bujanja i povećanja veličine adenoidnih vegetacija i tonzila, kao pokušaj organizma da zaustavi i ograniči dalje širenje infekcije. Posle saniranja infekcije, adenoidne vegetacije se smanjuju. Ukoliko su te infekcije česte, nastaje trajno uvećanje ili hipertrofija adenoidnih vegetacija što dovodi do otežanog disanja na nos, hrkanja pri spavanju i nazalnog govora. Tada adenoidne vegetacije više nisu odbrana organizma od infekcije, već predstavljaju rezervoar za širenje infekcije u susedne anatomske strukture, u srednje uho i sinusne šupljine. Bolest je češća kod predškolske i dece ranog školskog uzrasta.

Tonzilitis je najčešći u dečijem uzrastu,ali retko kod dece mlađe od 2 godine. Virusni tonzilitis se češće dijagnostikuje kod mlađe dece, dok je bakterijski tonzilitis uobičajen za decu uzrasta između 5 i 15 godina (Streptococcus β haemolyticus grupe A).

Bol u guši i otežano gutanje, povišena temperatura, glavobolja, zapušenost nosa, sekrecija iz nosa, promuklost, gubitak apetita, uvećani limfni čvorovi na vratu, povraćanje i/ili mučnina, bol u stomaku, bol u mišićima, osip, malaksalost su simptomi i znaci kliničke slike adenotonzilitisa.

Hronični tonzilitis se karakteriše hroničnim bolovima u guši, neprijatnim zadahom iz usta,uvećanim limfnim čvorovima na vratu i čestim ponavljanim upalama tonzila.

Opstruktivna sleep apnea sindrom, predstavlja prestanak disanja u trajanju 10-60 sekundi više puta, tokom noćnog spavanja uz otežano disanje na nos, otežano gutanje, hrkanje tokom noći, promenjenu boju glasa i tipičan facies adenoidea (usko, izduženo lice, naročito donja trećina, kratka gornja usna, izbočeni sekutići, veća donja usna, poluotvorena ili otvorena usta, bledo sivkasta boja lica sa podočnjacima, upalim očima, odaju utisak umornog i nezainteresovanog deteta).

Veličina adenoida i tonzila, uz simptome i kliničku sliku su parametri koji su opredeljujući za postavljanje indikacije za konzervativno ili operativno lečenje tonzila.

Lečenje podrazumeva primenu konzervativne terapije, primenom toalete nosnih hodnika rastvorima morske vode, upotrebom dekongestiva, topikalno ili sistemski, antibiotika u vidu kapi , topikalno u nos, per os ili parenetralno, analegetika, antipiretika i hirurške terapije (operacija adenoida, operacija adenoida i palatinalnih tonzila, i redukcija tonzila, kao tonzilotomija)

Posebnu ulogu u tretmanu predstavlja dijetetski preparat Immunotrofina D, koji je prisutan u svakodnevnom radu ORL doktora i pedijatra duže od 10 godina.

Immunotrofina D rastvor je dodatak ishrani koji sadrži beta-glukan i arginin i izvor je vitamina B grupe, vitamina D i joda, kao optimalna kombinacija aktivnih sastojaka koji poboljšavaju metabolizam limfnog tkiva ždrela (adenoidnih vegetacija i tonzila) i sprečavaju njihovo uvećanje. Takođe, jačaju opšte i lokalne mehanizme odbrane, sprečavaju pojavu bolesti i ublažavaju simptome bolesti.

Beta-glukan, iz kvasca, je nutrijent izolovan iz Saccharomyces cerevisiae, tehnološki unapređen oblik (Wellmune™) u formi fosfoglukana, deluje podsticajno na imuni odgovor usmeren protiv virusa i protiv bakterija i pojačava dejstvo antibiotika. Zbog toga se preporučuje u inicijalnim fazama lečenja infekcije, ali i u prevenciji.

Arginin  kao esencijalna aminokiselina, u dečijem uzrastu posebno je neophodna, jer sinteza opada kod oslabljenog imuniteta, pa je potrebno da se dodatno unosi, pošto stimuliše sintezu hormona rasta i podstiče apetit.

Za metabolizam limfnog tkiva i formiranje krajnika neophodan je i jod. Pored toga što je dobar ekspektorans, štitnoj žlezdi je potreban za sintezu hormona, a važan je i u imunom odgovoru i energetskom metabolizmu. Poznato je da je sindrom hiperaktivnosti češći kod dece koja ne unose dovoljno joda. Manjak joda tokom trudnoće i dojenja može dovesti do poremećaja u razvoju CNS-a. Jod je jednako jak antioksidans kao i vitamin C, a unos većih količina je apsolutno bezbedan.

Vitamini B kompleksa takođe igraju važnu ulogu u imunitetu. Vitamin B₅  je neophodan za razvoj i zaštitu sluznica a to je važno u tretmanu hronične inflamacije gornjih disajnih puteva, a ima ulogu i u formiranju i aktivaciji antitela. Vitamin B₆  direktno utiče na broj limfocita i interleukina, dok Vitamin B₁₂ poboljšava koncentraciju i apetit, stimuliše rast i neophodan je za sintezu crvenih krvnih zrnaca.

Neizostavan u efikasnom funkcionisanju imunog sistema je i Vitamin D u obliku D₃. Istraživanja su pokazala i da suplementacija vitaminom D smanjuje rizik od pojave ponavljajućih upala srednjeg uha kod dece.

Kroz dugogodišnju praksu, dokazana je efikasnost i bezbednost primene Immunotrofine D u sprečavanju razvoja učestalih respiratornih infekcija, smanjila se potreba za upotrebom antibiotika,  i kod više od polovine pacijenata smanjila se potreba za eventualnim hirurškim intervencijama adenoidnih vegetacija  i tonzila. Takođe se preporučuje pre i posle hirurških intervencija adenoidnih vegetacija, radi sprečavanja mogućeg recidiva, jer je tada imunitet oslabljen i deca su prijemčiva za virusne i bakterijske infekcije. U kombinaciji sa antibioticima i antipireticima kod akutnog i hroničnog tonzilitisa, rinosinuzitisa, otitisa, laringitisa, faringitisa.

Imuntrofinu D rastvor treba uzimati 1x dnevno između obroka 5ml ili 10ml u zavisnosti od uzrasta deteta, najmanje 3 meseca, a prema potrebama i duže.

Najbolje je početi sa primenom već početkom jeseni, kada počinju respiratorne infekcije. U praksi se pokazala veoma efikasna primena u periodu od oktobra do aprila, posebno kod dece koja idu u kolektiv. Preparat nema neželjenih efekata i organizam ga odlično toleriše. Prijatnog je ukusa vanile i karamele, bez glutena. Može se koristiti uz svu drugu konvencionalnu terapiju, prilagođeno težini simptoma oboljenja.

Prim. dr Vesna Stojanović, spec. otorinolaringologije