Tretman Dijabetesa melitusa

Kada čujete reč dijabetes prvo na šta pomislite je visok nivo šećera u krvi. Nivo šećera u krvi, često je veoma potcenjena komponenta zdravlja. Kada je nivo šećera iznad granice normale duži vremenski period, može doći do razvoja dijebetesa. Koliko je važno redovno kontrolisati nivo glukoze svedoči i podatak da 30% pacijenata  u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa melitusa već ima jednu ili više komplikacija koju ova bolest izaziva. Najnoviji podaci koje daje Svetska Zdravstvena Organizacija ukazuju na to da čak 8,6% stanovništva boluje od dijabetesa melitusa,  stoga se može reći da ova bolest polako poprima oblik pandemije.

Šta je Dijabetes melitus?

Dijabetes melitus se može definisati kao grupa metaboličkih bolesti koju karakteriše povišeni nivo glukoze u krvi, koji nastaje usled poremećaja u produkciji i delovanju insulina. Pored poremećaja metabolizma glukoze u dijabetesu dolazi i do poremećaja u metabolizmu masti i proteina.

Postoje dva osnovna tipa ove bolesti:

• Dijabetes tip 1
• Dijabetes tip 2

Dijabetes tip 1 ili drugačije insulin-zavisni dijabetes nastaje kao posledica destrukcije beta ćelija pankresa, od strane imunog sistema. Zbog oštećenja, ove ćelije nemaju sposobnost da sintetišu insulin, pa osobe sa dijabeteseom tipa 1 moraju da uzimaju insulin doživotno. Dijagnoza dijabetesa tip 1 se kod većine pacijenata postavlja u periodu detinjstva. Ovaj oblik dijabetesa je ređe zastupljen i javlja se kod svega 5% populacije koja boluje od ove bolesti. 

Dijabetes tip 2 se obično  javlja u adultnom periodu života. Ovaj oblik bolesti je učestaliji, čak 85%- 90% ljudi koji boluju od dijabetesa ima dijabetes tip 2 koji nastaje kao posledica insulinske rezistencije.

Ćelije pankreasa produkuju hormon – insulin koji omogućava da se glukoza iz cirkulacije dopremi do perifernih ćelija u kojima se koristi za proizvodnju energije. Insulinska rezistencija predstavlja stanje u kome ćelije tkiva( mišićno, masno tkivo) nemaju sposobnost da prepoznaju insulin, gde  kao posledica toga dolazi do hiperinsulinemije i povećanja nivoa glukoze u krvi. Da bi pankreas kompenzovao povišeni nivo glukoze u početku bolesti, beta ćelije pojačano prizvode insulin, ali posle odredjenog vremena dolazi do smanjene produkcije insulina i insulinske deficijencije.

Problem nastaje što ova bolest često ostaje nedijagnostifikovana tokom dugo godina. Povišen nivo glukoze se razvija postepeno, tako da pacijenti u početku ne mogu ni da primete klasične simptome dijabetesa.

Faktori rizika za razvoj Dijabetesa tip 2

• Pozitivna istorija bolesti u porodici
• Gojaznost

Prekomerna telesna masa može izazvati rezistenciju na insulin. Višak masnog tkiva, dovodi do inflamacije koje doprinosi razvoju insulinske rezistencije. Smatra se da  je čak 70% osoba sa dijabetesom gojazno.

• Sindrom policističnih jajnika
• Godine života

Rizik za razvoj dijabetesa melitusa tipa 2 povećava se starenjem. Smatra se da se rizik znatno povećava nakon 45 godine života. Medjutim incidenca DM je dramatično porasla medju decom, adolescentima i mladjim odraslim osobama. Smatra se da do ove pojavi dovodi smanjena fizička aktivnost, gojaznost, način ishrane.

Kada se preporučuje testiranje na dijabetes?

Testiranje na dijabetes preporučuje se kod svih gojaznih osoba (BMI>25), posebno onim pacijentima kod kojih je pristuno jedan ili više faktora rizika poput:

• Fizička neaktivnost
• Hipertenzija
• Trigliceridi>2,82 mmol/l i HDL holesterol<0,9mmol/l
• Sindrom policističnih jajnika
• Istorija KVS  bolesti
• Gestacijski dijabetes
• Porodična anamneza o dijabetesu 2
• Istorija KVS bolesti

U odsustvu faktora rizika testiranje na dijabetes treba započeti nakon 45. godine života i u zavisnosti od rezultata ponavljati u odredjenim vremenskim intervalima.

Pored dva osnovna tipa dijebetesa  postoje i gestacioni dijabetes koji se razvija u periodu trudnoće i dijabetes koji  se razvija kao posledica drugih oboljenja poput Kušungovog sindroma, Akromegalije, Hipertiroidizma.

Postavljanje dijagnoze Dijabetesa melitusa

Postavljanje dijagnoze dijabetesa vrši se na osnovnu kontrole sledećih laboratorijskih parametara:

• HbA1c > 6,5%
• Glikemija našte >7mmol/l

Našte( Bez kalirijskog unosa najmanje 8h)

• Glikemija u toku OGTT u 120 min>11,1mmol/l
• Glikemija u bilo kom slučajnom uzorku veća od 11,1mmol/l

Međutim postoje osobe kod kojih  su vrednosti nivoa glukoze suviše visoke da bi se smatrale normalnim ali ipak nisu dovoljne da bi se postavila dijagnoza dijabetesa. To stanje nazivamo predijabetesom što ukazuje na povećan rizik od razvoja dijabetesa u budućnosti.

Hronične komplikacije dijabetesa melitusa

U najčešće komplikacije šećerne bolesti ubrajaju se  komplikacije na nivou malih i velikih krvnih sudova. Kao posledica  njihovog oštećenja može doći do infarkta miokarda, bubrežne insuficijencije i nefropatije, retinopatije. Studije ukazuju da čak 75% pacijenata koji boluju od dijabetesa umiru  usled  nastanka ovih komplikacija.

Dugotrajno povišene vrednosti glukoze u krvi, kao i neadekvatno regulisanje glikemije dovode do oštećenja krvnih sudova i ubrzanog procesa ateroskleroze. Dolazi do porasta nivo LDL tzv lošeg holesterola u krvi koji čini osnovnu komponentu aterosklerotskog plaka. Dolazi do povećane oksidacije LDL holesterola u krvnim sudovima pri čemu se povećava rizik za nastanak aterosklerotskog plaka. Zbog visoke koncentracije glukoze u krvi, usporen je protok krvi, krvni sudovi postaju manje  elastični, dolazi do povećanog nagomilavanja kalcijuma koju zajedno sa povišenim vrednostima LDL  holesterola čini podlogu pogodnu za razvoj aterosklerotskog plaka.

Ubrzani proces ateroskleroze i pojava hipertenzije kod dijabetičara povećava rizik za razvoj kardiovaskularne bolesti i infarkta miokarda. Studije pokazuju da pacijenti sa dijabetesom imaju dvostruko veći rizik za razvoj infarkta miokarda i moždanog udara.

Pored oštećenja velikih krvnih sudova, dijabetes može dovesti i do oštećenja malih krvnih sudova oka. Ova oštećenja povećavaju rizik za razvoj ozbiljnih bolesti oka poput glaukoma, katarakte i dijabetesne retinopatije.

Jedna od najčešćih komplikacija dijabetesa koja se javlja je dijabetesna neuropatija. Usled visokog nivoa glukoze u krvi dolazi do oštećenja nerava i njihove povećane osetljivosti. Neuropatija najčešće zahvata šake i stopala, tzv periferna neuropatija.

Prevencija hroničnih komplikacija dijabetesa melitusa

Hronične komplikacije dijabetesa moguće je prevenirati i odložiti za pozno životno doba u adekvatanu terapiju i promenu životnih navika.

Osnovni pravci terapije dijabetesa usmereni su na regulaciju glikemije, hipertenziju i dislipidemiju. Optimalna terapija zahteva definisanje ciljnih vrednosti glukoze, krvnog pritiska i nivoa lipida u krvi. Takodje, sastavni deo terapije  dijabetesa je pravilna ishrana odnosno primena odgovarajućeg dijetetskog režima i adekvatna fizička aktivnost.

Ishrana kod pacijenata sa dijebetesom je bazirana na smanjenjom odnosno ograničenom  unosu šećera i rafinisanih ugljenih hidrata koje treba zameniti  namernicama sa niskim glikemijskim indeksom poput žitarica celog zrna i dijetnim vlaknima. Adekvatan unos proteina treba obezbediti putem unosa ribe i nemasnog mesa živine. Preporučeje i unos mlečnih proizvoda sa malim procentom mlečne masti. Osim vrste hrane koja se konzumira potrebno je voditi računa i o količini porcije. Takodje, obroci treba da budu redovni i u zavisnosti od mogućnosti uvek u isto vreme u toku dana.

Fizička aktivnost je neophodna mera koju treba sprovesti kako bi došlo do smanjenja insulinske rezistencije i telesne težine. Redovno vežbanje povećava aktivnost mišića i omogućava ulazak glukoze u ćelije i doprinosu smanjenju nivoa glukoze u krvi. Pokazano je da najmanje 30 minuta aerobne fizičke aktivnosti u toku dana doprinosu poboljšanju zdravlja.

Pored promene životnog stila koji podrazume dijetetski režim i fizičku aktivnost, savetuje se i primena proizvoda na biljnoj bazi kao i vitaminskih preparata koji mogu doprineti boljoj kontroli nivoa holesterola, triglicerida, boljoj regulaciji glikemije, redukciji telesne mase i očuvanju elastičnosti krvnih sudova.

Kako se usled razvoja dijabetesa melitusa  javlja ubrzana ateroskleroza krvnih sudova i povećava se rizik za nastanak infarkta miokarda i moždanog udara od velike je važnosti posebnu pažnju posvetiti zdravlju i prohodnosti krvnih sudova.

Jedan od prirodnih supstanci koja doprinosu održavanju integriteta krvnihu sudova i smanjenju rizika od infarkta miokarda  je Vitamin K2.

Vitamin K2 predstavlja izoformu vitamina K koji pripada grupi liposolubilnih vitamina. Postoje dve osnovne forme vitamina K:

Vitamin K1(filohinon)- aktivira faktore koagulacije u jetri, nema dokazan kardioprotektivni efekat (nalazi se u namirnicama biljnog porekla poput zelenog lisnatog povrća)

Vitamin K2( menahinon)- aktivacija Gla zavisnih proteina, na nivou krvnih sudova aktivira matriksni gla protein- sprečava kalcifikaciju

( Prisustvo vitamina K2 je značajno manje u hrani ,nalazi se u namirnicama životinjskog porekla – juneće i pileće mleko, masni sirevi u maloj količini zbog toga je apsorpcija vitamina K2 iz hrane je mala i iznosi od 4-19%)

Mehanizam dejstva i efekti vitamina K2 na krvne sudove

Zaštitni efekat na krvne sudove vitamin K2 ostvaruje delovanjem na protein koji se naziva matriksni GLA proteina. Ovaj protein se uglavnom sintetiše u glatkim mišićnim ćelijama krvnih sudova i hrskavici. Matriksni GLA protein igra važnu ulogu u inhibiciji vaskularne kalcifikacije i aktivan je samo u prisustvu vitamina K2. Deficit vitamina  K2 povećava nivo nekarboksiliranog  matriksnog GLA proteina i tako dovodi do povećanog nagomilavanja kalcijuma u krvnim sudovima. Vitamin K2 ima snažan kardioprotektivni efekat. Redovna primena najmanje 32mcg/dan smanjuje rizik od arterijske kalcifikacije i kardiovaskularnih bolesti za 50% bez neželjenih efekata terapije. U randomizovanoj dvostruko slepoj studiji na uzorku od 355 pacijenata pokazano je da je vitamin K nakon tri godine primene doveo do popravka insulinske osetljivosti kod muškaraca sa dijbetesom melitusom. U osnovi ove dobiti je da se vitamin K2 uključuje u proliferaciju beta ćelija pankresa. Pokazano je da je  primena vitamina K2 posebno značajna kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Kod ovih pacijenata je povećana učestalost kalcifikacije krvnih sudova. Studije ukazuju da se povećana kalcifikacija sreće čak  kod 40% pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Nadoknada vitamina K2 doprinosi zaštiti krvnih sudova kod ovih pacijenata.

Pored efekata vitamina K2 pozitivan efekat na usporenje razvoja ateroskleroze imaju prirodne komponente koje deluju na regulaciju nivoa holesterola u krvi. Jedna takva supstanca koja se pokazala veoma efikasno u snižavanje vrednosti ukupnog i LDL holesterola je crveni pirinač. Osnovna komponenta ekstrakta crvenog pirinča od koje potiče efekat je Monakolin K koji se drugačije naziva prirodnim statinom. Monakolin K redukuje endogenu sintezu holesterola u jetri, blokirajući jedan od ključnih enzima u procesu sinteze holesterola. Evropska agencija za bezbednost hrane, odobrila je primenu monakolina K kao pomoćnog sredstva koje može doprineti u sniženju i regulaciji vrednosti holesterola. Objavljena je i studija od strane Evropske agencije za bezbednost hrane u kojoj je pokazano da primenom 7,5mg Monakolina K u trajanju od 8 nedelja dolazi do smanjenja ukupnog holesterola za 16% a LDL holesterola za 22%.  Takodje još jedna randomizovana studija pokazuje  da je ekstrakt crvenog pirinča dovodi do smanjenja ponovnih neželjenih kardiovaskularnih dogadjaja za 45% kod pacijenata sa aterosklerotskom kardiovaskularnom bolešću. Bezbednost primene monakolina K ispitivana je kod primene doza u rasponu od 3mg do 10mg, gde je pokazano da doza nije imala efekta na eventualnu pojavu neželjenih efekata. Na osnovu dokaza o efikasnosti i bezbednosti prema najnovim preporukama odobrena je primena Monakolina K za terapiju blagih do umerenih hiperholesterolemija kao i stanjima gde se usled nepodnošljivosti statina ova prirodna komponenta može uvesti kao zamena.

Ove prirodne komponete pružaju dodatnu zaštitu organizmu i doprinose prevenciji bolesti. Pokazano je da uz redovnu konvencionalnu terapiju dijabetesa melitusa, primena prirodnih proizvoda doprinosi korekciji faktora rizika i smanjuje rizik za razvoj komplikacija dijabetesa.

Reference:

1. Diabetes [Fact Sheet]. (2016).
   //www.who.int/mediacentre/factsheets/fs312/en/
2. Diabetes [Fact Sheet]. (2016).
   //www.who.int/mediacentre/factsheets/fs312/en/
3. Statistics about diabetes. (2018).
   org/diabetes-basics/statistics/
4. Symptoms and causes of diabetes. (2016).
   nih.gov/health-information/diabetes/overview/symptoms-causes
5. Symptoms, diagnosis & monitoring of diabetes. (2015).
   org/en/health-topics/diabetes/symptoms-diagnosis–monitoring-of-diabetes
6. Mayo Clinic Staff. (2014). Diabetes: Causes.
   org/diseases-conditions/diabetes/basics/causes/con-20033091
7. Mayo Clinic Staff. (2014). Type 2 diabetes: Risk factors.
   org/diseases-conditions/type-2-diabetes/basics/ris…
8. National diabetes fact sheet. (2011).
   gov/diabetes/pubs/pdf/ndfs_2011.pdf
9. Prediabetes and insulin resistance. (2009).
   nih.gov/health-information/diabetes/overview/what-is-diabetes/prediabetes-insulin-resistance
10. Mach F, Baigent C, Catapano AL et al. 2019 ESC/EAS Guidelines for the management of dyslipidaemias: lipid modification to reduce cardiovascularrisk.EurHeartJ 2019;37(3) :2999 .https:// doi. DiNicolantonio JJ,Bhutani J, O’Keefe JH.
11. The health benefits of vitamin K.Open Heart 2015;2:e000300.doi:10.1136/openhrt-2015-000300
12. Shea MK, Booth SL, Miller ME, Burke GL, Chen H, Cushman M, et al. Association between circulating vitamin K1 and coronary calcium progression in community-dwelling adults: the Multi-Ethnic Study of Atherosclerosis. Am J Clin Nutr. 2013;98(1):197–208
13. Dalmeijer GW, van der Schouw YT, Magdeleyns EJ, Vermeer C,VerschurenWM, Boer JM, et al. Matrix Gla protein species and risk of cardiovascular events in type 2 diabetic patients. Diabetes Care.2013;36(11):3766–71
14. Shea MK, O’Donnell CJ, Hoffmann U, et al. Vitamin K supplementation and progression of coronary artery calcium in older men and women. Am J Clin Nutr 2009;89:1799–807
15. Yoshida M, Jacques PF, Meigs JB, et al. Effect of vitamin K supplementation on insulin resistance in older men and women.Diabetes Care 2008;31:2092–6.
16. KurnatowskaI, Grzelak P, Masajtis-ZagajewskaA,  KaczmarskaM, StefańczL, et al.Effect of vitamin K2 on progression of atherosclerosis and vascular calcification in nondialyzed patients with chronic kidney disease stages 3–5 Pol Arch Med Wewn. 2015;125(9):631-40
17. Fusaro M, Noale M, Viola V, et al. Vitamin K, vertebral fractures, vascular calcifications, and mortality: VItamin K Italian (VIKI) dialysis study. J Bone Miner Res 2012;27:2271–8.
18. Strange RS, Shipman KE, Ramachandran S. Metabolic syndrome: a review of the role of vitamin D in mediating susceptibility and outcome. World, J. Diabetes  2015; 6:896–911
19. . Lee SM and An WS. Supplementary nutrients for prevention of vascular calcification in patients with chronic kidney disease  Korean J Intern Med 2019;34:459-469
20. Lin CC, Li TC, Lai MM. Efficacy and safety of Monascus purpureus Went rice in subjects with hyperlipidemia. European Journal of Endocrinology/European Federation of Endocrine Societies 2005;153:679—86.
21. Becker DJ, Gordon RY, Halbert SC, French B, Morris PB, Rader DJ. Red yeast rice for dyslipidemia in statin-intolerant patients: a randomized trial. Annals of Internal Medicine 2009;150(830—839):W147—839
22. Gerards MC, Terlou RJ, Yu H, Koks CHW, Gerdes VEA. Traditional Chinese lipid-lowering agent red yeast rice results in significant LDL reduction but safety is uncertain – a systematic review and meta-analysis. Atherosclerosis 2015;240:415–423
23. Halbert SC, French B, Gordon RY, Farrar JT, Schmitz K, Morris PB, et al. Tolerability of red yeast rice (2,400 mg twice daily) versus pravastatin (20 mg twice daily) in patients with previous statin intolerance. American Journal of Cardiology 2010;105:198-204.