Uvođenje dopunske hrane

Uvođenje dopunske hrane je obično postepen proces, a vreme uvođenja određuje se individualno za svako dete i zavisi od njegovog razvoja.

Nutritivne potrebe zavise od životne faze. Odojčadi je potrebno znatno više energije po kilogramu telesne mase nego odraslima. U prvim mesecima odojčad ne zahtevaju raznovrsnost u svojoj ishrani. Njihove nutritivne potrebe svedene su na jednostavnu hranu – majčino mleko ili odgovarajuću mlečnu formulu i vodu.

Međutim, u uzrastu od navršena četiri do navršenih šest meseci ovo više nije dovoljno. Bebama se povećavaju potrebe u kalorijama, vitaminima i mikroelementima (gvožđe, cink i dr.). U ovoj fazi, razvoj sistema za varenje i neuromišićnog sistema dostigao je takav nivo, da odojče može da prihvati, žvaće i guta čvrstu hranu. Ono razvija kontrolu glave i vrata i sedi uz pridržavanje. Sve ove promene omogućavaju mu prihvatanje i druge hrane sem mleka.

Beba sama pokazuje znake spremnosti da uzme čvrstu hranu

• Zainteresovana je za hranu koju drugi jedu
• Žvaće i guta kad gleda druge kako jedu
• Stavlja stvari iz ruke direktno u usta
• Još uvek je gladna posle podoja ili pošto popije određenu količinu mlečne formule
• Gornje delove tela pokreće napred kad je gladna i zabacuje unazad kad je sita

Uvođenje dopunske hrane je obično postepen proces, a vreme uvođenja određuje se individualno za svako dete i zavisi od njegovog razvoja. Većina odojčadi je spremna za uvođenje dopunske hrane između navršenih četiri do šest meseci.

Pre tog uzrasta bebin sistem za varenje i bubrezi nisu spremni za čvrstu hranu. Digestivni sistem odojčeta u prvim mesecima je nezreo. Beba može uspešno da sisa, ali nema dovoljnu količinu pljuvčke za varenje hrane. Takođe, manje je izvesnih enzima za varenje ugljenih hidrata, pa će neka hrana proći nesvarena u pelenu. Mišići za žvakanje nisu dovoljno razvijeni da žvaću čvrstu hranu. Jezik nije u stanju da prenosi hranu iz prednjeg u zadnji deo usta, pa kada se kašičicom dodirne jezik odojče reaguje izbacivanjem jezika napolje. To se zove refleks izbacivanja i on ne iščezava pre šesnaeste nedelje. Neka proteinska hrana (meso, jaja) može opteretiti nezrele bubrege. Prerano uvođenje nemlečne hrane takođe može dovesti do alergijskih reakcija. One se najcešće manifestuju: nadutošću i povećanim gasovima, crvenilom oko usta i čmara, povraćanjem i prolivom, osipom po koži, sekrecijom iz nosa i očiju i neuobičajenom mrzovoljom.

Prekasno uvođenje (posle navršenih šest meseci) dovodi do neadekvatnog unosa kalorija i gvožđa sa posledičnom anemijom, lošim napredovanjem i zastojem u rastu, zbog nedovoljne kalorijske nadoknade. Mogu se stvoriti problemi sa ishranom i odbijanje čvrste hrane. Novija istraživanja pokazala su da odlaganje uvođenja žitarica nije zaštita od alergije. Bebe kojima se žitarice ne uvedu do navršenih šest meseci, češće dobijaju alergiju jer jedu veće količine i time iritiraju imuni sistem.

Pravo vreme za uvođenje dopunske hrane

Blagovremeno uvođenje dopunske hrane obezbeđuje mnoge koristi, nudi nove nutrijente, ukuse i teksturu. Prvi ukus često postavlja temelje drugim ukusima i uvod je u uzbudljiv svet hrane. U uzrastu od navršenih četiri do šest meseci, beba je spremna za prvi ukus čvrste hrane i dodatak gvožđa u ishranu. Rezerve gvožđa donete rođenjem su se istrošile, a onog iz majčinog mleka i pored dobre resorpcije, nema dovoljno. Nedostatak gvožđa ima dugoročne posledice. Anemija usled nedostatka gvožđa izaziva smanjenje mentalnih funkcija, niži nivo inteligencije i kasnije lošiji uspeh u školi. Takođe je povezana sa zastojem u rastu, većom podložnosti infekcijama i smanjenjem fizičkih sposobnosti.

Prve bebine žitarice

Deci do godinu dana potrebno je da dnevno unesu 10 mg gvožđa da bi se sprečio nedostatak i bila zdrava. Žitarice obezbeđuju dobru prvu hranu, jer čine dobru ravnotežu ugljenih hidrata, proteina i masti, a budući da su obogaćene gvožđem, predstavljaju važan nadoknađujući materijal za odojčad u uzrastu uvođenja dopunske hrane. One su odličan izvor gvožđa, vitamina B i kalorija koje su bebi potrebne za rast i razvoj. Najčešće se počinje pirinčanim i kukuruznim žitaricama jer su lako svarljive i daju najmanje alergije, pošto ne sadrže gluten (protein koji se nalazi u pšenici i raži i kod osetljive dece može izazvati ozbiljnu bolest, glutensku enteropatiju).

Za uvođenje dopunske hrane na raspolaganju su dve vrste ovih žitarica. Jedne u sebi već sadrže adaptirano mleko i spremaju se sa vodom. Druga vrsta ne sadrži mleko i mogu je koristiti odojčad na prirodnoj ishrani  koja uzimaju dovoljnu količinu majčinog mleka ili odojčad koja ne tolerišu mlečni šećer ili proteine iz mleka. Posle šest meseci mogu se dati kombinovane žitarice koje sadrže pšenicu, proso, ječam, raž i koje se takođe mogu naći u nekoliko različitih ukusa, uglavnom sa dodatkom voća.

Treba početi sa manjom količinom zbog mogućih reakcija i postepeno povećavati do količine 120-150ml. Žitarice uvek davati kašičicom, nikad bočicom da bi se smanjio rizik od karijesa i sprečilo unošenje veće količine. Uobičajeno je da se obrok žitarica daje predveče, kao prethodnica večere. Međutim, nekim bebama više odgovara ujutru, kad je apetit najveći. Prilikom hranjenja neka dete sedi udobno, budite strpljivi, nemojte odustajati, pokušajte ponovo sledećeg dana.

Tri do četiri nedelje po uvođenju žitarica može se početi sa uvođenjem pirea od povrća. Dojenje ili mlečna formula sa dodatkom gvožđa nastavljaju se i posle uvođenja nemlečne hrane i ostaju bebina primarna hrana do kraja prve godine, poželjno i duže.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović