Može li se sprečiti nastanak kolorektalnog karcinoma

Zdrav sistem za varenje ima uticaja na zdravlje celog organizma. Homeostaza digestivnog sistema podrazumeva: uravnoteženu ishranu (dosta biljnih vlakana), odsustvo crevnih infekcija, stabilnu i raznovrsnu mikrobiotu. Veliku ulogu u održavanju blagostanja digestivnog sistema imaju masne kiseline kratkih lanaca. Rezultati nekoliko epidemioloških studija pokazuju da korišćenje biljnih vlakana u ishrani štiti od nastanka kolorektalnog karcinoma.

 O zdravlju sistema za varenje govori dr Marija Vujošević.

Šta su zapravo masne kiseline kratkih  lanaca i kako pomažu da sistem za varenje ostane zdrav?

Butirat, propionat i acetat, nastaju varenjem nesvarljivih biljnih vlakana unetih hranom pod uticajem bakterija iz creva. One su ključan  izvor energije za ceo organizam. Postojanje masnih kiselina kratkih lanaca doprinosi održavanju ravnoteže u crevima. Butirat ima posebno mesto jer daje energiju crevnim ćelijama. Smanjuje i pH – povećava kiselost crevnog sadržaja i time promoviše fermentaciju u kolonu. Masne kiseline kratkih lanaca pokazuju antibakterijsku aktivnost. Primeri bakterija na koje deluju su patogena ešerihija, salmonela, pseudomonas ili kandida. Smatra se da natrijum butirat smanjuje apsorpciju karcinogena.

Kome se preporučuje nadoknada butirata?

Primena butirata preporučuje se pacijentima koji imaju prekid sposobnosti da unesu, svare, apsorbuju i metabolišu hranu, posebno vlaknastu. Uzrok može biti postojanje:  funkcionalnih bolesti gastrointestinalnog trakta (sindrom iritabilnog kolona);  zapaljenske bolesti creva ili dijareja različitog porekla. Takođe, butirat se preporučuje kada postoji divertikularna bolest creva i nedovoljan unos vlaknaste  hrane. Ciljna grupa su i pacijenti nad kojima se sprovodi hemioterapija ili terapija zračenjem.

Šta je to sindrom iritabilnog kolona i kako tu pomaže butirat?

Sindrom iritabilnog kolona ili sindrom nervoznih creva (engl. irritable bowel syndrome, IBS) jedan je od najčešćih funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja. Oko 50% pacijenta je dobilo simptome do 30-te godine, 14% pacijenata ima simptome duže od 10 godina. Karakteriše se ponavljajućim bolom ili osećajem neprijatnosti u abdomenu. Javlja se i: osećaj olakšanja posle defekacije, promene u učestalosti crevnog pražnjenja i u samom izgledu  stolice. Primena butirata kod ovih pacijenata dovela je do smanjenja bola i nelagodnosti,  normalizacija pražnjenja creva, smanjenje intenziteta nadutosti, bola nakon obroka ili prilikom defekacije. Kod pacijenata sa sindromom nervoznih creva smanjena je sposobnost uzimanja, varenja i apsorpcije metabolisane hrane (posebno vlaknaste). Nadoknada butirata tu ima važnu ulogu. Butirat ima pozitivan efekat na apsorpciju elemenata kao što su gvožđe, kalcijum i magnezijum.

Ono sa čim je sistem za varenje svakog od nas bar jednom bio suočen je putnička dijareja. Da li u tom slučaju pomaže butirat?

Putnička dijareja je posledica infekcije koja je obično uzrokovana nehigijenskim rukovanjem hranom, a može se preneti i osobama u okolini. Oblasti u kojima postoji najveći rizik od putničke dijareje obuhvataju zemlje u razvoju u Africi, Bliskom istoku, Južnoj Americi i Aziji. Najčešći uzročnici su patogeni sojevi ešerihije. Sprovedena studija pokazala je manji broj stolica, smanjenje bola i gastrointestinalnih smetnji, nadimanja, mučnine, povraćanja i manje nelagodnosti ako se uzimaju butirati u prevenciji i terapiji.

INTESTA proizvod u kapsulama od kojih svaka sadrži 50 mg natrijum butirata, namenjen je pacijentima na standardnoj terapiji lekovima ili kao samostalni tretman. Preparat može pomoći u smanjenju nelagodnosti, normalizaciji pražnjenja creva, ublažavanju intenziteta nadutosti i digestivnih simptoma. Do sada nisu zabeleženi neželjeni efekti.

Doziranje: odrasli 2×1 kapsula, najmanje tokom 3 meseca, deca starija od 7 godina: 1×1 kapsula, najmanje tokom 6 nedelja.

Vaše Apoteke plus