Vitamini i minerali za trudnice i bebe

Upotreba vitamina i minerala postalo je uobičajeno u današnje vreme, ali zdrava ishrana ne može biti zamenjena dodacima, a nekada prevelike količine pojedinih vitamina mogu biti štetne.

Nutritivne potrebe tokom trudnoće su drugačije, kako zbog fizioloških varijacija tako delom i zbog dodatnih nutritivnih zahteva fetusa. Normalan rast i razvoj ploda omogućava optimalna količina vitamina i minerala u trudnoći.

Promene u nutritivnim potrebama u trudnoći su povezane sa adaptacijom tela na nju, a uključuju smanjenje elektrolita, proteina, glukoze, vitamina B12, folne kiseline i vitamina B6, a povećanje lipida, triglicerida i holesterola. Trudnica i fetus imaju povećane potrebe za folnom kiselinom, vitaminom B6 i vitaminom B12. Ovi vitamini sprečavaju nastanak komplikacija kao što su spontani pobačaj, odlubljivanje placente, prevremeni porođaj, mala telesna masa bebe na rođenju, defekte neuralne cevi, abnormalnosti mozga i kičmene moždine. Većina oštećenja uzrokovana deficitom folne kiseline, pojavljuje se tokom prvih nekoliko nedelja trudnoće, pa je neophodno da se suplementacija započne i pre začeća.

Folna kiselina zajedno sa vitaminom B12 čini neophodne sastojke u ljudskoj ishrani, pre svega zbog njihove važnosti za sintezu DNK, pa stoga i za deobu ćelija, procese diferencijacije, rasta ćelija embriona i fetusa, ima ulogu u metabolizmu nervnih ćelija, i stvaranju novih krvnih ćelija. Deficit folne kiseline najčešće je rezultat njenog smanjenog unošenja i uglavnom se javlja u stanjima koja prate povećani zahtevi organizma za njom, kao što je trudnoća, zbog rasta materice, povećanja volumena krvi, rasta i razvoja posteljice i ploda i zato je potrebna suplementacija.

Vitamin B6 je važan u razgradnji i iskorišćavanju ugljenih hidrata, masti i belančevina, kao i proizvodnji eritrocita. Manjak ovog vitamina može da poveća jutarnju mučninu, pa njegovo dodavanje u prvim nedeljama trudnoće ublažava ove tegobe.

Pored ovih, važan je i vitamin D, za apsorpciju kalcijuma i fosfata, kao i za razvoj kostiju, zuba i mišića.

Zatim, vitamin E koji je jak antioksidans, i koristi se isključivo u propisanoj dozi, zbog mogućih neželjenih efekata.

Vitamin C je važan za sintezu kolagena, proizvodnju aminokiselina i hormona štitne žlezde, a pomaže i u apsorpciji kalcijuma i gvožđa.

Tokom svake trudnoće majci je potrebno dodatnih 680mg gvožđa, što je ekvivalentno 1300ml krvi, i to pre svega zbog povećanih potreba fetusa, povećanja volumena krvi i gubitka krvi u toku porođaja. Gvožđe je neophodno za formiranje crvenih krvnih zrnaca, a inače ga je teško uzeti iz hrane u dovoljnim količinama, kako bi se zadovoljile i majčine i bebine potrebe.

Kalcijum je važan za nervnu provodljivost i mišićnu kontrakciju, kao i za zdrave zube i kosti. Takođe smanjuje i rizik od preeklampsije. Važno je da se ne uzima zajedno sa gvožđem, jer jedan drugome ometaju apsorpciju.

Magnezijum je važan kako za trudnice, tako i za bebe. U trudnoći, naročito u drugoj polovini, dolazi do promena u koncentraciji elektrolita, pa se samim tim smanjuje i nivo ćelijskog magnezijuma., čiji nedostatak može da dovede do značajnih zdravstvenih problema. Zbog manjka magnezijuma, može doći i do porasta razdražljivosti glatkog mišića materice i pojave prevremenih kontrakcija, što je u trudnoći najmanje poželjno.

Cink je važan za funkcionisanje enzima, stvaranje insulina, sintezu belančevina, razvoj reproduktivnih organa i imunološkog sistema

Nezasićene masne kiseline su posebno značajne tokom trudnoće. Omega-3 masne kiseline pomažu razvoj bebinog mozga, očiju, krvnog i nervnog sistema.

Sve relevantne svetske organizacije preporučuju isključivo dojenje beba prvih šest meseci, jer majčino mleko kao jedina hrana u tom periodu, zadovoljava sve nutritivne potrebe bebe. Iako dojenje predstavlja idealan način hranjenja bebe, postoji nekoliko vitamina i minerala koje zdrava odojčad možda neće u potpunosti dobiti samo kroz majčino mleko.

Vitamini koji se preporučuju bebama su vitamin K1, vitamin D3, zatim omega-3 masne kiseline.

Bebe se rađaju sa veoma niskim nivoom vitamina K1, koji je neophodan za proces zgrušavanja krvi (koagulaciju). Zbog prirodnog deficita vitamina K1, kod bebe može doći do razvoja retkog, ali ozbiljnog stanja, praćenog krvarenjem u telu, što može dovesti do trajnih oštećenja i ugroziti bebin život. Zbog toga, svaka beba u porodilištu dobija injekciju vitamina K, a možda ćete u porodilištu dobiti i preporuku da nastavite da dajete bebi vitamin K u vidu suplementa.

Vitamin D3 je od presudne važnosti za pravilan rast i razvoj bebinog skeleta, odnosno kostiju i zubića, ali osigurava i dobar imunitet i odbranu od bolesti. Majčino mleko je najbolji izvor nutrijenata za bebu, ali ne sadrži dovoljno vitamina D. Najbolji način da se spreči deficit vitamina D jeste davanje suplemenata ovog vitamina, od 8. dana do navršenih godinu dana života.

Omega-3 masne kiseline su značajne za razvoj bebinog mozga i centralnog nervnog sistema, kao i za razvoj očiju i funkcije vida. One čine značajan procenat gradivne materije sive mase mozga, ali i mrežnjače oka, pa se često preporučuju suplementi omega-3 masnih kiselina.

Pored raznovrsne ishrane, važno je odabrati adekvatnu suplementaciju u odgovarajućim dozama i za mamu i za bebu, kako bi zadovoljili sve njihove nutritivne zahteve. Kada je to postignuto, beba će se pravilno i zdravo razvijati.

Sanja Minasijan, mag. farm.

Apoteka Plus Braća Filipović