Postporođajna depresija

Postati roditelj jeste najradosniji trenutak u životu, ali neretko se može pretvoriti u bolno razdoblje prilagođavanja i borbu sa raznoraznim izazovima koje roditeljstvo nosi. Sa dolaskom bebe dođu i problemi sa kojima se majke nose s različitim uspehom. Postavlja se pitanje, šta kada se rodi beba i nije sve tako savršeno?

U postporođajnom periodu mnoge mame usled naglog pada estrogena i progesterona  doživljavaju dramatične promene raspoloženja, od ushićenja i radosti do straha i anksioznosti. Posle početnog osećanja ponosa i olakšanja, jer je sve prošlo u najboljem redu, nakon samo par dana od porođaja mnoge mame osećaju slabost, ranjivost,  manjak energije. Osim hormonskih promena ovom osećanju doprinose i  fizičke promene, kao što su bol zbog epizotomije, carskog reza ili mastitisa, iscrpljenost usled čestih buđenja noću, anemija…

Iako nam se svima čini da je ulazak u vode roditeljstva i samo uspostavljanje kontakta sa bebom sasvim spontana reakcija, ono ipak ima svoj razvojni put. Kako će se roditelji snaći zavisi od mnogo faktora. Često, neshvatanje sopstvenih reakcija na izazove roditeljstva stvori osećanje straha i stres zbog nedovoljne povezanosti sa bebom.

Jako je bitno napraviti razliku između očekivanih reakcija organizma, čuvenih po imenu „bebi bluz” i postporođajne depresije.

Postporođajna tuga ili bebi bluz se javlja 2 do 5 dana nakon porođaja i uobičajeno  traje do deset, a najduže mesec dana. Pogađa 50-80% porodilja.  Podrazumeva promene raspoloženja, osetljivost, plačljivost, iritabilnost, smanjenu koncentraciju. Ovi simptomi  su odgovor organizma na  pomenute  hormonske, emocionalne i fizičke promene u organizmu.  Oni ne utiču značajnije na svakodnevno funkcionisanje, kao ni na  brigu o bebi. Bebi bluz prolazi spontano, bez ikakve terapije. U ovom periodu je potrebna i veoma je značajna podrška porodice, a prevashodno partnera, uravnotežena ishrana i odmor.

Postporođajna depresija je nešto drugo i ne radi se samo o manjku energije, naglim promenama raspoloženja, plačljivosti, zbunjenosti i slabosti. Postporođajna depresija je stanje koje može da se javi nakon svake trudnoće, ne samo nakon prve. Da li će do nje doći zavisi od više faktora: neželjena trudnoća, problemi u braku, finansijski problem i nezaposlenost, komplikacije u trudnoći, ranije depresivne epizode i mnogi drugi. Javlja se najčešće 4-8 nedelja, a ponekad i godinu dana nakon porođaja. Pogađa 10% porodilja. Znaci i simptomi postporođajne depresije su intenzivniji  i duže traju: gubitak interesa za bebu ili pak prevelika briga, osećaj nedovoljne povezanosti sa bebom, beznadežnost i nesposobnost da se nosi sa zahtevima okoline, poremećaj ishrane i spavanja, preterana razdražljivost, osećaj krivice,  ogroman zamor ili gubitak energije. Ovi simptomi onesposobljavaju majku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a prevashodno u brizi o detetu.

Postporođajna depresija  nije ni tako retka ni neuobičajena pojava. Ne vezuje se za osobe određenog karaktera, niti je znak slabosti. Veoma je važno da buduće mame budu informsane o ovoj temi kako bi sebi postavile realne ciljeve i očekivanja.  Porodilje koje pate od postporođajne depresije strahuju da će biti loše majke.  One konstantno osećaju jaz između uvreženih očekivanja sredine i sopstvenih osećanja, prećutkuju ih, a to prećutkivanje dovodi do povlačenja u sebe i udaljavanja od partnera i samog deteta.  Nijedan problem, niti izazov u mentalnom zdravlju nikada ne prolazi sam od sebe. Neophodna je konstantna nega mentalnog zdravlja, kao i zdrava ishrana, fizička aktivnost, komunikacija sa drugim mamama, a  prvenstveno sa partnerom koji takođe prolazi kroz određene promene i mora da se prilagodi novonastaloj situaciji. Potrebni su ljubav i podrška cele porodice. Pojedini naučnici smatraju da bi kod nekih žena dojenje moglo da štiti od postporođajne depresije.

Ukoliko se simptomi depresije produbljuju i nega mentalnog zdravlja nije dovoljna, postporođajna depresija se leči psihoterapijom ili lekovima – antidepresivima.  Psihoterapeut će pomoći u razumevanju, prihvatanju i kontrolisanju sopstvenih raspoloženja i osećanja, misli i postupaka.  Posledično, majka će biti sposobna da ostvari bliži odnos sa detetom, ali i sa okolinom. Nivo serotonina u mozgu (odgovoran za dobro raspoloženje i osećaj zadovoljstva) je nizak nakon porođaja, a kod depresivnih majki postoji i manjak. U slučaju ozbiljnijih simptoma neophodno je kombinovati antidepresive i psihoterapiju.

I za kraj, znajte da odgajanje zdravog i srećnog deteta nije nimalo lak posao. Opustite se i sa osmehom prihvatite sve što roditeljstvo nosi.

Marina Šušak, dipl. farmaceut