Sindrom nemirnih nogu u trudnoći

Sindrom nemirnih nogu je hronična neurološka bolest. Karakterišu ga četiri simptoma koji su istovremeno i dijagnostički kriterijumi:

• potreba za pokretanjem nogu koja je praćena neprijatnim senzacijama u nogama
• potreba za kretanjem koja počinje ili se pogoršava u periodu mirovanja ili neaktivnosti
• neprijatna senzacija može biti delimično ili potpuno ublažena pokretom, barem toliko koliko pokret traje
• potreba za kretanjem ili neprijatna senzacija se pogoršava u večernjim satima ili je čak prisutna samo tada

Sindrom nemirnih nogu se javlja kod oba pola, češće kod žena i ne bira godine. To je neurološki poremećaj gde je narušena ravnoteža Dopamina, smanjena koncentracija istog u večernjim satima je okidač ovog sindroma. Ovaj sindrom može biti primarni poremećaj ili sekundarni u okviru neke bolesti. Kliničku sliku ovog sindroma najbolje definišu dijagnostički kriterijumi koji se zasnivaju na opisu tegoba pacijenata. U trudnoći zastupljen je u procentu od 16-20% žena. Može da se manifestuje u bilo kojoj fazi trudnoće i obično se povlači mesec dana nakon porođaja. Simptomi se najčešće pojavljuju tokom sedmog i osmog meseca trudnoće. Žene ovaj sindrom opisuju kao nelagodnost poput peckanja, trnjenja, gmiženje, duboko u nogama, prisutan je i osećaj svraba. Simptomi se najčešće pojavljuju u stanju mirovanja, u toku sedenja ili ležanja i pojačavaju se noću, pred spavanje. Zato je ovaj sindrom često uzrok nesanice i problema sa spavanjem u toku trudnoće. Zbog nesanice često su trudnice nervozne, pospane i anksiozne. Uzroci nastanka ovog sindroma u trudnoći su deficit gvozđa, porast specifičnih polnih hormona, genetska predispozicija, proširene vene, disbalans elektrolita…Sekundarno se sindrom najčešće javlja kod dijabetesa, poremećaja rada štitne žlezde, poremećaja metabolizma, HBB, HBP, ili kao posledica upotrebe lekova antihipertenziva, antihistaminika, antidepresiva.

Terapija sindroma nemirnih nogu

Lečenje se zasniva na otklanjanju i ublažavanju simptoma. Vrsta terapije zavisi od učestalosti simptoma, uzroka i težine kliničke slike. Kod blagih simptoma potrebno je pokušati sa nefarmakološkim merama i promenom životnih navika. Kod težih oblika terapija izbora su dopaminergički lekovi i benzodiazepini. Terapija počinje najmanjom potrebnom dozom, obično pred spavanje, a doza se potom prilagođava kliničkoj slici. Neophodno je s vremena na vreme menjati terapiju, u dogovoru sa lekarom, jer većina ovih lekova izaziva zavisnost i neželjenja dejstva.

U trudnoći  problem ove terapije je zbog efekta dopamirnegickih agonista na sekreciju prolaktina, laktogenezu i teratogenog efekta. Kada je anemija uzrok treba se fokusirati na popravljanje krvne slike primenom preparata gvozđa, i hranom bogatom gvozđem. Nadoknada gvozđa poboljšava motorne i senzitivne simptome, poboljšava san, smanjuje napetost, umor, depresivnost i podize kvalitet života.

Promena životnih navika je ključna za izostanak pojave simptoma nemirnih nogu.

Najčesce nefarmakološke metode koje treba primenjivati za sprečavanje nastanka ovog sindroma su:

–Dobar san – dovoljno sna omogućava normalan srčani ritam koji utiče da nivo kortizola ostane normalan jer povišeni kortizol tokom noći je okidač ovog sindroma.

– Istezanje pred spavanje – može ublažiti i sprečiti pojavu sindroma nemirnih nogu

– Promena rezima ishrane – neophodno je izbaciti kofein, alkohol, nikotin i večeru, neposredno pred spavanje, jer su glavni okidači pojave ovog sindroma, naravno pored umora. Posebnu paznju potrebno je usmeriti i na skriven izvor kofeina u hrani kao sto je čokolada, čaj ili energetski napici. Potrebno je iz ishrane izbaciti veštačke zaslađivače, rafinisana ulja, transmasnoće i nezdrave ugljene-hidrate. Treba pojačati prirodne izvore gvozđa i selena putem hrane, npr. zeleno lisnato povrće, mahunarke, indijski orah, kupus, spanać…Gvozđe i selen održavaju rezerve i utiču na funkciju dopamina pa se mora paziti na njihove rezerve. Takođe, vitamin D povećava nivo dopamina i štiti neurone od štetnog delovanja toksina, stoga treba obratiti pažnju i na njegovu koncentraciju.

– Potrebno je eksperimentisati sa toplotom – kupanje u toploj kupki podstiče osećaj opuštanja, olakšava spavanje, opušta mišice, sprečava grčeve i trzanje. Masaža i dodatak etarskih ulja u kupke poput lavande, ruže, kamilice koji imaju antispazmolitični efekat pomaže kod ovakvih stanja. Međutim, dok kod nekih toplota olakšava san, kod drugih umirujuće delovanje ima hladnoća. Kod nekih osoba, najbolji efekat, postiže se naizmeničnom primenom toplog i hladnog.

– Redovna fizička aktivnost – redovne lagane i umerene vežbe, ujutru ili posle podne, mogu smanjiti napad ovog sindroma. Preporučuje se aktivnost od 30 minuta dnevno, poput šetnje. Fizička aktivnost se ne preporučuje uveče jer može biti kontraproduktivna.

– Tehnika disanja – stres pogoršava sindrom nemirnih nogu, cini stanje jos težim jer je povezan sa promenom nivoa kortizola koji je okidač ovog sindroma. Duboko dijafragmalno disanje može veoma brzo da aktivira parasimpatički nervni sistem koji je odgovoran za funkciju odmora i opuštanja organizma. Preporučuje se upotreba joge, meditacija, slušanje umiriujuće muzike… Joga popravlja raspoloženje, smanjuje anksioznost i depresiju.

Trudnoća je posebno stanje organizma kada je povećana potreba za mineralima, vitaminima i hranljivim materijama, pa je neophodno obratiti pažnju kako ne bi došlo do deficita istih, koji su uzrok mnogih poremećaja, pa i sindroma nemirnih nogu.

Najvažnije je ne dovoditi organizam u stanje iscrpljenost i izbeći upotrebu kofeina, alkohola i nikotina.

Gordana Tomić, dipl. farm. spec.

Apoteka PLUS Kod sunčanog sata