Upotreba acetil-salicilne kiseline u terapiji kardiovaskularnih bolesti

Kardiovaskularne bolesti jedan su od osnovnih uzroka smrtnosti u svetu. Bolesti srca, vaskularne bolesti mozga i bolesti krvnih sudova godišnje odnesu 18 miliona života u  svetu. U Srbiji više od 50.000 ljudi godišnje izgubi borbu sa kardiovaskularnim bolestima.

Od svih kardiovaskularnih bolesti, srčani i moždani udar imaju najozbiljnije posledice. Uzrok srčanih i moždanih udara obično je

kombinacija faktora rizika. Srčani i moždani udari, uglavnom nastaju blokadom krvnih sudova, koja sprečava dovoljan dotok krvi u srce ili mozak. Najčešći razlog je dugogodišnje nakupljanje masnih naslaga (plaka) na unutrašnjim zidovima krvnih sudova koji snabdevaju srce ili mozak. Jednako važan i učestao faktor rizika je i dugogodišnji povišen krvni pritisak. Blokada krvnog suda nastaje kada formirani plak (holesterol i druge materije deponovane na zidovima arterija) pukne, a vaše telo pokušava da spreči oštećenja, stvarajući krvni ugrušak oko puknutog plaka.

Iako je srce jedan od najsnažnijih i svakako najvažniji mišić u čovekovom telu, nepravilnom ishranom, pušenjem, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i stresom možemo ga oslabiti i izazvati brojne bolesti. Ne zaboravimo da je naše srce osam meseci starije od nas, pošto počinje da kuca u trećoj nedelji od začetka. Prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu da pomognu u prevenciji. Mnogo je lekova koji danas mogu da se koriste za primarnu prevenciju kardiovaskularnih faktora rizika i prevenciju nastanka kardiovaskularnih bolesti. Sa druge strane mnogo je lekova koji se dugoročno – hronično koriste kod pacijenata, koji su već imali ova stanja (nakon srčanog ili moždanog udara), takozvana: sekundarna profilaksa.

Jedan od poznatijih i sigurno među najstarijim lekovima je i acetil-salicilna kiselina. Acetil-salicilna kiselina nije jedini lek za sekundarnu prevenciju. Ona je samo jedan deo dobro utvrđenog plana lečenja za pacijente koji imaju istoriju srčanog ili moždanog udara, uz lekove za sniženje krvnog pritiska, sniženje masti u krvi i lekove za podršku srčanom mišiću.

Salicilati su davno izolovani iz kore drveta vrbe. Pre 4000 godina stari Sumeri primetili da su ekstrakti dobijeni od vrbe korisni za lečenje bolova. Hipokrat je koristio salicilate za ublažavanje bola i simptoma groznice. Salicin je inače latinska reč za vrbu. Doktor Lorens Krejven (Lawrence Craven) je sredinom prošlog veka prvi primetio kardioprotektivni efekat acetil-salicilne kiseline, jer je, kod njegovih pacijenata koji su uzimali ovaj lek zbog bola, učestalost srčanih udara bila značajno manja. Kasnije je primećeno da pored ublažavanja bolova, snižavanja telesne temperature i smanjenja upale (u nešto višim dozama), acetil-salicilna kiselina (u malim dozama 75 mg – 150 mg dnevno) može sprečiti stvaranje krvnih ugrušaka. Male doze acetil-salicilne kiseline, od 100 ili 75 mg sprečavanju slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (trombocita) i na taj način sprečavaju nastajanje krvnih ugrušaka (tromba). Slepljivanje krvnih pločica je korisno kada se posečemo i kada treba da nam se zaustavi krvarenje. Ali stvaranje tromba u krvnom sudu, ka srcu ili mozgu, može izazvati delimičnu ili potpunu bokadu krvnog suda.

Acetil-salicilna kiselina u malim dozama se koristi u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja. Takođe može biti propisan ukoliko ste skoro bili podvrgnuti ,,by-pass“ hirurgiji (premošćavanje krvnih sudova srca kako bi srce imalo dovoljan dotok krvi). Budući da acetil-salicilna kiselina ,,razređuje krv“, može uzrokovati nekoliko komplikacija, od kojih je najvažnija povećan rizik od krvarenja. Obavezno konsultujte Vašeg lekara pre nego što prvi put primenite ovaj lek.

Uobičajena doza za dugotrajnu upotrebu je 75 mg – 150 mg dnevno. Tablete treba uzimati po mogućstvu uz obrok, uz dosta tečnosti. Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Možda ćete biti iznenađeni kada saznate da prestanak svakodnevne terapije acetil-salicilnom kiselinom može imati povratni efekat koji može povećati rizik od srčanog udara. Ako ste imali srčani udar ili stent postavljen u jednu ili više srčanih arterija, prestanak svakodnevne terapije može dovesti do opasnog po život srčanog udara. Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.