Kada se uvodi čvrsta hrana kod beba koje ne sisaju

Nutritivne potrebe deteta zavise od životne faze . Odojčetu je potrebno znatno više energije po kilogramu telesne mase nego odrasloj osobi. U prvim mesecima odojčad ne zahtevaju raznovrsnost u svojoj ishrani, njihove nutritivne potrebe svedene su na jednostavnu hranu kao sto su majčino mleko ili odgovarajuća mlečna formula i voda.

U uzrastu od navršena četiri do navršenih šest meseci mleko više nije dovoljno jer se nutritivne  potrebe deteta menjaju . U ovoj fazi razvoj sistema za varenje i neuromišićnog sisema dostigao je  takav nivo da odojče može da prihvati, žvaće i guta čvrstu hranu.

Uvođenje čvrste hrane je postepen proces, a vreme uvođenja određuje se individualno za svako dete i zavisi od njegovog razvoja.

Beba počinje sama da pokazuje znake spremnosti za uzimanje čvrste hrane.

Najčešći znaci da je beba spremna za uvođenje čvrste hrane su:

• još uvek je gladna posle punog obroka mleka
• traži hranu češće nego ranije
• budi se noću tražeći hranu
• ispituje predmete ustima ili cokće usnama
• stavlja stvari iz ruke direktno u usta
• zainteresovana je za ono što drugi jedu

Većina odojčadi je spremna za uvođenje nove hrane između navršenih četiri do šest meseci. Pre tog uzrasta, bebin sistem za varenje i nezreli bubrezi nisu spremni za čvrstu hranu.

Digestivni sistem odojčeta u prvim mesecima je nezreo. Iako može uspešno da sisa, ne luči se dovoljna količina pljuvačke i određenih enzima potrebnih za varenje hrane. Neka proteinska hrana ( meso, jaja) može da optereti nezrele bubrege. Mišići za žvakanje nisu dovoljno razvijeni  da žvaću čvrstu hranu, a isto tako nisu u stanju da jezikom prenose hranu iz prednjeg u zadnji deo usta.

Prerano uvođenje nemlečne hrane takođe može dovesti do alergijskih reakcija.

Prilikom uvođenja nove hrane preporuka je da dnevno uvodite jednu novu namirnicu i naredna dva do tri dana koristite istu, da u slučaju pojave alergije znate o kojoj namirnici se radi.

Novija istraživanja su pokazala da odlaganje uvođenja žitarca  nije zaštita od alergije. Štaviše bebe  kojima se žitarice  ne uvode do navršenih šest meseci, češće dobijaju alergije, jer jedu veće količine i time iritiraju imuni sistem.

U uzrastu od navršenih četiri do šest meseci, beba je spremna za prvi ukus nemlečne  hrane koja  obezbeđuje nove nutrijente, daje nove ukuse i teksturu.

Prvo se uvode žitarice, posle tri nedelje povrće, pa posle dve nedelje voće. Žitarice čine dobru ravnotežu ugljenih hidrata, proteina i masti. One su odličan izvor gvožđa, vitamina B i kalorija, koje su bebi potrebne za rast i razvoj.

Prve žitarice koje se uvode u ishranu su pirinač i kukuruz, jer su lako svarljive i  retko izazivaju alergije, pošto ne sadrže gluten.

Od žitarica  preporučujemo Milupa mlečne žitarice (sadrže adaptirano mleko, pa se prave sa vodom) i Milupa nemlečne  žitarice (ne sadrže mleko, pa se iz tog razloga prave sa mlekom koje dete koristi).

Prilikom uvođenja, počinje se sa manjom količinom, zbog mogućih reakcija i postepeno se povećava do količine od 120-150ml. Žitarice se uvek daju kašičicom.

Povrće se uvodi pre voća.

Povrće je izvor vitamina i minerala neophodnih za zdrav rast i razvoj.

Povrće se daje u obliku pirea, a počinje se sa onim koje je blagog ukusa, kao sto su krompir i šargarepa, a potom bundeva, grašak, tikvice, blitva, spanać, karfiol, kelj.

Pošto je u bebinu ishranu uvedeno povrće, treba početi sa davanjem voća, prvo u obliku soka (jabuka, breskva), a zatim kaše (jabuka, breskva, kruška, banana).

Kiselo voće, koje iritira bebin nezreli sistem za varenje, se ne preporučuje dok beba ne prihvati ostalu hranu.

Zbog visoke alergenosti, bobičasto voće (jagoda, malina, kupina) se ne uvodi u ishranu dok beba ne napuni godinu dana.

Meso se u ishranu odojčeta uvodi krajem šestog meseca. Zbog lakšeg gutanja, meso uvek treba davati zajedno sa povrćem i to najpre pasirano, potom gnječeno, pa seckano.

Posle mesa, u ishranu se uvodi žumance. Preporučuje se tvrdo kuvano, kombinovano sa povrćem ili žitaricama, do tri puta nedeljno. Belance se uvodi posle prvog rođendana, da bi se izbegle alergijske manifestacije.

Mlečni proizvodi, jogurt i mladi sirevi se uvode u ishranu odojčadi u uzrastu od oko sedam meseci.

Kravlje mleko je nepodesna hrana u prvih godinu dana, jer ne obezbeđuje sve neophodne hranljive materije, siromašno je gvožđem, a bioiskoristljivost gvožđa u njemu je niska da bi se zadovoljile potrebe odojčeta. S druge strane, kravlje mleko ima visok sadržaj proteina, koji mogu izazvati alergije i brojne druge probleme, ali i visok sadržaj minerala koji mogu opteretiti bebine još nezrele bubrege. Ima previše nezdravih masnoća, a premalo zdravih. Mogući problemi zbog unošenja kravljeg mleka se nekada javljaju u prvim danima posle davanja, a nekada nedeljama ili čak mesecima od početka unošenja u bebin organizam.

Dešava se da roditelji, zato što im nisu poznati razlozi za neki savet, rade drugačije i tako naprave problem svom detetu. Poštujte preporuke pedijatra, kako za lečenje tako i za ishranu bebe. Potražite i savet nutricioniste i primenite ono što je rečeno. Za sve preporuke postoje razlozi.