Dijabetes mellitus - šećerna bolest, je hronična bolest. S ovom bolešcu је, pridržavajući se pravilima zdravog života, lečenja i pravilne ishrane, moguće kvalitetno i dugo živeti.
Pronalaženje ravnoteže između pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i lečenja, ključ је dobrog života sa dijabetesom. Samokontrola znači da sami pazite na svoj šećer u krvi i aktivno učestvujete u lečenju svoje bolesti. Samokontrola podrazumeva i samodisciplinu. То је izuzetno važno, jer mnogo toga što učinite tokom dana utiče na Vaš šećer u krvi. Vi sami svakodnevno uzimate svoje lekove. Vi odlučujete šta i kada jedete. Vi birate kako, kada i koliko ste fizički aktivni. Kod Vas је ključ Vašeg zdravlja.
Samokontrola nivoa glukoze je sastavni deo lečenja šećerne bolesti i ujedno najbolji način da saznate kako hrana, lekovi i fizička aktivnost utiču na nivo glukoze u krvi i koja је njihova međusobna veza.
Dobro regulisana šećerna bolest znači da je vrednost Vašeg šećera u krvi na prazan stomak do 7,0 mmol/l , a dva sata nakon obroka ispod 9 mmol/l.
Aparati za merenje šećera u krvi (glukometri) su sada svima dostupni i sa velikom tačnošću Vam mogu pomoći da kontrolišete svoj šećer. Oni su laki za rukovanje i treba ih redovno koristiti jer Vas kontrola glikemije stalno podstiče na oprez, daje Vam mogućnost korigovanja terapije i mogućnost intervencije u slučaju neke komplikacije. Neophodno je da Vaš nivo šećera u krvi merite na pravi način i u vreme koje najefikasnije može da pokaže dnevne oscilacije.
Najbolji način da utvrdite da li je Vaša bolest dobro regulisana, je da merite šećer u krvi nekoliko puta u toku dana. Ovo se kod pacijenata popularno naziva dnevni profil glikemije.
Šta је dnevni profil glikemije?
Dnevni profil glikemije predstavlja 7-8 merenja u toku istog dana po sledećem rasporedu:
- Pre obroka i 1,5-2 sata nakon obroka
- Pred spavanje
- U 3 sata ujutru (ovo merenje je neophodno samo kada je osoba na terapiji insulinom)
Koliko često treba da merite nivo šećera u krvi?
- Ako imate dijabetes tip 1- uradite dnevni profil glikemije najmanje 2 puta nedeljno, a u međuvremenu prekontrolišite nivo glikemije našte najmanje još jednom nedeljno.
- Ako imate dijabetes tip 2 i koristite lekove - uradite dnevni profil glikemije jednom mesečno, a u međuvremenu izmerite glikemiju našte i posle obroka još jednom nedeljno.
- Ako imate dijabetes tip 2 i primate insulin - uradite dnevni profil glikemije jednom nedeljno, a u međuvremenu proverite glikemiju našte i posle obroka još jednom nedeljno.
Kad je potrebno češće kontrolisati šećer?
- Samokontrolu je potrebno intenzivirati u svakoj situaciji kada postoje odstupanja od normalnog načina i režima života (promene u ishrani, u fizičkoj aktivnosti, kao i tokom neke druge bolesti). lzuzetno je važno izmeriti nivo šećera u krvi pre fizičke aktivnosti, kao i 2 sata posle fizičke aktivnosti. Tako ćete biti u prilici da odmah preduzmete odgovarajuće mere.
Saveti za pravilno merenje šećera u krvi:
- Operite ruke - prvo dobro operite i obrišite ruke jer prljavština, sapun i hrana mogu uticati na rezultat merenja. Ako koristite alkohol, sačekajte da se dobro osuši.
- Zagrejte ruke - ako su Vam ruke hladne, znači da nemate dovoljno krvi u kapilarima i samim tim ćete imati poteškoća u dobijanju odgovarajuće kapljice krvi. Zbog toga se preporučuje da zagrejete ruke toplom vodom ili da dobro protrljate šake i prste pre merenja.
- Redovno menjajte mesto testiranja - koristite za svako naredno merenje drugi prst ili deo prsta. Ovo omogućava prstima da se oporave nakon testiranja.
- Redovno menjajte iglice - koristite svaki put novu iglicu, jer korišćenje iglice više puta može da istupi iglicu, ра ćе ubadanje biti bolnije, ali može doći i do prenošenja infekcije (o ovome naročito vodite računa ako više osoba koristi isti aparat).
- Podesite dubinu ubadanja na odgovarajući nivo za Vas - ovo može značajno da smanji bol za vreme testiranja. Bolje je da bude malo dublji ubod, nego da se pritiska prst kako bi se dobila krv.
Vođenje dnevnika samokontrole
- Upisivanje rezultata merenja šećera u krvi u posebnu tabelu ili dnevnik omogućava bolju kontrolu bolesti. Neophodno je da zapišete svaki izmereni rezultat, zajedno sa informacijom o veličini obroka i nivou fizičke aktivnosti u vreme merenja. Dnevik samokontrole uvek nosite sa sobom, jer ćе on biti od velike pomoći Vašem lekaru da odluči koja је terapija za Vas najefikasnija.
- Samokontrola nivoa šećera u krvi nije jedini segment samokontrole šećerne bolesti. Samokontrola bolesti podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje obolelih od šećerne bolesti u kontroli dijabetesa između dva pregleda kod lekara.
Ргogram samokontrole šećerne bolesti obuhvata:
- Kontrolu telesne težine
- Poseban režim pravilne ishrane
- Fizičku aktivnost
- Redovno i pravilno uzimanje terapije
- Redovnu kontrolu nivoa glukoze u krvi
- Evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima - vođenje dnevnika
Najdostupniji zdravstveni radnik, koji Vam može pomoći u sprovođenju samokontrole, je Vaš farmaceut. Zato, ako imate neko pitanje ili nedoumicu o pravilnoj upotrebi lekova, načinu ishrane ili samokontroli glukoze u krvi, između dve posete lekaru - pitajte svog farmaceuta. Samokontrola je jedini način da baš svakog dana znate kako je Vaša bolest regulisana.
Važni saveti za obolele od šećerne bolesti:
- Mnogo ćete učiniti za svoje zdravlje ako smanjite prekomernu telesnu težinu, zdravo se hranite, fizički ste aktivni i ne pušite
- Gojaznost: Često prate visoke vrednosti masnoće u krvi i povišen krvni pritisak. Sve to, udruženo sa šećernom bolešću, veliki je faktor rizika za pojavu ateroskleroze i hroničnih komplikacija bolesti
- Uz svaki obrok unosite složene ugljene hidrate - izbegavajte proizvode od belog brašna
- Ograničite unos zasićenih masti - smanjite unos putera, kačkavalja, majoneza...
- Jedite što više voća i povrća
- Unosite dovoljno tečnosti u toku dana: 1,5-2 litra
- Budite svesni važnosti ograničenja u potrošnji soli i alkohola
- Hranu iz dnevnog jelovnika uvek podelite u 5-6 obroka
- Ne zaboravite da uvek pri ruci imate par kocki šećera
- Pravilna іshrana jе „kamen temeljac" u Іečenju šećerne bolesti i sprovodi se doživotno
Tatjana Milošević, diplomirani farmaceut