Pismenost je osnov svega, pa i zdravlja

Danas, 8. septembra obeležava se Međunarodni dan pismenosti. Pomenut je prvi put na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti, održanoj 1965. godine u Teheranu, da bi ga godinu dana kasnije UNESCO uvrstio u svoj kalendar. Pismenost predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, ali i preduslov za informisanje i ostvarivanje svih ostalih prava.

Preplitanje više stranih jezika sa domaćim, u današnjem globalnom i digitalnom svetu predstavlja jednu od najvažnijih tema koja prati ovogodišnji Međunarodni dan pismenosti.

Oko 16,1% svetskog stanovništva je nepismeno, odnosno oko 900 miliona ljudi. Razlozi za to su mnogobrojni, a u većini slučajeva neposredni uzrok je nedostupnost obrazovnih ustanova.

Pismenost je jedan od pokazatelja društveno-ekonomskog razvoja zemlje i predstavlja sposobnost čitanja i pisanja. U Srbiji ima oko 2,7% ili više od 165.000 potpuno nepismenih stanovnika. Nepotpunu osnovnu školu ima oko 11 odsto stanovnika Srbije.

Međutim, pismenost ne podrazumeva samo da osoba zna sva slova i da ume da se potpiše, već i da li može da upotrebi svoje znanje u svakodnevnom životu: da razume pročitani tekst, napiše zahtev, molbu ili drugi dokument, kao što je na primer poslovno pismo. Stoga je 1970. godine ozvaničen i termin funkcionalna nepismenost, koji označava osobu, koja zna da čita i piše, ali to ne može da primeni na razmevanje teksta ili na primer na popunjavanje uplatnice na šalteru pošte ili banke.

Projekat međunarodne pismenosti odraslih (IALS) poznaje sledeće podele:

• prozna pismenost, koja se odnosi na informacije iz tekstova, njihovo razumevanje i korišćenje
• dokumentaciona pismenost, odnosi se na dokumenta, formulare i njihovo popunjavanje
• kvantitativna pismenost korelira sa brojčanim podacima: bankovni računi ili poreski obračuni
• kompjuterska pismenost: obrada teksta, izrada tabele, pretraživanje interneta i korišćenje elektronske pošte

Više od 50 odsto stanovništva Srbije je kompjuterski nepismeno. Digitalne veštine neophodne su za obavljanje poslovnih zadataka, ali i korišćenje usluga kao što su e-uprava ili e-trgovina. Takođe, digitalna pismenost može predstavljati zaštitu od visokotehnološkog kriminala.

Razgovori su ređi, a česte su prepiske u vidu digitalnih skraćenica i emotikona. Ipak, loših primera ima više u usmenom nego u pisanom izražavanju. Rezultati PISA istraživanja ukazuju na to da učenici ne poznaju dovoljno svoj jezik, sriču dok čitaju i ne razumeju pročitano. Drugim rečima, oko 35% dece u Srbiji je funkcionalno nepismeno. Jedan od razloga treba tražiti i u upotrebi skraćenica i stranih reči u digitalnoj komunikaciji, ali i u nedovoljnom broju pročitanih knjiga. U današnje vreme čak i višetomna lektira se čita u vidu prepričanih izdanja na jednocifrenom broju strana.

Najčešći primeri grešaka u svakodnevnom govoru:

Ukoliko osoba nije funkcionalno pismena, nije u stanju da iz pročitanog teksta izdvoji informacije, koje su za nju važne. Neke od njih mogu se odnositi i na očuvanje i unapređenje zdravlja, što bi za svakog trebalo da ima najveći mogući značaj.

Stoga, čitajte, pišite, razgovarajte što više sa članovima porodice, rođacima, prijateljima, poznanicima i kolegama. Negujte svoj jezik kako biste uživali u svim pravima koja vam pripadaju, a jedno od najvažnijih je pravo na zdravlje.

U ostvarivanju tog prava svaki naš farmaceut na raspolaganju je za savet i pomoć.

Vaše Apoteke PLUS