Dojenje nije samo odgovornost žene

Kada su poznate mame počele da na društvenoj mreži Instagram objavljuju fotografije na kojima doje u javnosti, čulo se mnogo glasova i za i protiv. Tokom 20. veka oko 90% dece je dojeno, da bi u 21. veku taj procenat opao na oko 40%. Iako je dojenje prirodni čin usmeren ka najmlađim članovima zajednice, ne gledaju svi blagonaklono na to. U Srbiji je manje od 14% beba u prvih šest meseci života hranjeno majčinim mlekom – u poređenju sa skandinavskim zemljama gde iznosi 90%. Pored majki, koje svoju dnevnu rutinu u početnim mesecima života bebe okreću ka podmirivanju njenih potreba, potrebna je podrška sa više strana kako bi cilj Svetske zdravstvene organizacije bio ostvaren: najmanje 50% isključivo dojene dece do 2025. godine.

Danas počinje Svetska nedelja dojenja. Širom sveta obeležava se 28 godina za redom. Za najvažniji cilj ima podizanje svesti o značaju i prednostima dojenja i obezbeđivanje podrške dojenju. Dolazak kući iz porodilišta prate različite emocije, od osećaja najveće radosti i sreće, preko brige i straha, pa i do naglih promena raspoloženja majke i osećaja nelegode zbog nove uloge u kojoj se ne snalazi najbolje. Kod nekih majki laktacija se uspostavi odmah po porođaju, dok druge imaju niz problema sa dojenjem.

Dojenje predstavlja temelj budućeg života i najzdraviji način da novorođena beba zadovolji svoje potrebe za hranom. Majčino mleko je optimalnog sastava i temperature i obezbeđuje najbolju iskoristljivost hranljivih materija u gastrointestinalnom traktu bebe. Sastav i količina prilagođeni su uzrastu. U 100g majčinog mleka prosečno ima: 55mg kalijuma, 17mg natrijuma, 34mg kalcijuma, 0,1mg gvožđa, 14mg fosfora, 0,2mg cinka i 65mg vitamina A.

Prvo majčino mleko – kolostrum, počinje da se stvara već u trećem trimestru trudnoće.  Kolostrum je najvažniji za novorođenče. Preporuka je da se prvi podoj odigra najkasnije jedan sat nakon porođaja i to je slučaj kod preko 50% dece. Međutim, svega 13% dece je isključivo dojeno u narednom periodu. Sve to ukazuje da je potrebno više rada na podizanju svesti o značaju i prednostima  dojenja.

Porodiljama se savetuju manje obilni ali češći obroci, izbegavanje gaziranih pića, alkohola i kafe i alergenih namirnica. Neophodan je pojačan unos mleka i mlečnih proizvoda, voća, povrća i žitarica, ali i posnih mesa. Priprema za dojenje počinje još u trudnoći i podrazumeva redovno održavanje higijene dojki i bradavica, mlakom vodom, bez sapuna i krema (osim ukoliko lekar ne proceni drugačije). Stvaranju većih količina i poboljšanju kvalitetu mleka može doprineti unos čajeva ili samih semenki morača, kima, anisa, ječma, mlade koprive i sočiva. Prilikom dojenja, važno je da majka bude u položaju koji joj je udoban, sa potporom za leđa, dok telo bebe treba da bude u jednoj ravni, okrenuto prema majci. Da je dojenje efikasno, znamo po tome da beba diše ujednačeno i čuje se gutanje.

Dete se na ovaj način povezuje sa majkom, ostvaruje potrebnu bliskost, razvija svoja čula, motoriku i inteligenciju. Majčino mleko ima značajnu ulogu i u imunom sistemu deteta, pošto sadrži antitela na bolesti koje je majka preležala i u njemu se nalaze imuni faktori: imunoglobulini, laktoferin i interferon. Kod dece koja su dojena pravilno se formiraju kosti lica i vilice, ona imaju manje dentalnih problema, poseduju zdraviji crevni sistem, ređe oboljevaju od respiratornih bolesti i manje su sklona alergijama. Dojenje je neophodno kao prevencija poremećaja ishrane: dojena deca imaju za oko 10% niži rizik za razvoj gojaznosti i za 21% niži rizik od smrtnog ishoda u prvoj godini života u poređenju sa decom koja nisu dojena.

Dojenje ne sme biti samo odgovornost žene. Podršku dojenju mora pružiti celokupno društvo: porodica, prijatelji, šira okolina, zdravstveni radnici i zajednica u celini.

Dojenje za majku takođe ima brojne prednosti: skraćuje period krvarenja posle porođaja (ubrzava vraćanje materice na raniju veličinu), doprinosi normalizaciji telesne mase, smanjuje rizik za nastanak niza stanja: anemija, postporođajna depresija, osteoporoza, karcinom dojke i jajnika.