Mentalno zdravlje u vreme COVID-19

Došlo je neko drugo vreme. Sa još jednom temom za razmišljanje. Tema je COVID-19. Pored svih informacija koje od početka ove zdravstvene krize upijamo o preventivnim merama kako se zaštititi od infekcije, koliko često prati ruke, koji su simptomi, kakve nas sve komlikacije mogu zadesiti, koliko je testiranih, a koliko na respiratoru itd… ne nalazimo vremena da spoznamo kako sve ovo utiče mentalno na nas i naše bližnje i kako doživljavamo novu situaciju u kojoj smo se našli. 

Preporuka je da ograničite unos novih informacija vezanih za COVID-19 i kvalitativno i kvantitativno. Drugim rečima, birajte sadržaje koje ćete pratiti, izvore koji su vam na raspolaganju i to činite ograničeno 1-2 puta dnevno u što kraćem vremenskom intervalu. Informišite se iz pouzdanih izvora uglavnom sa ciljem da saznate kako da zaštitite sebe i svoje bližnje i da izbegnete opterećenost glasinama koje bi vas mogle uznemiriti.

Svako različito reaguje u izmenjenim životnim prilikama. Sve novine nose sa sobom stres, koji se može ispoljiti kao: strah i briga za sopstveno zdravlje i zdravlje svojih najbližih, gubitak apetita ili povećano uzimanje hrane, poteškoće sa koncentracijom, bežanje u san ili nesanica, pogoršanje hroničnih tegoba i bolesti, depresija, tuga ili uznemirenost koji duže traju ili pogoršanje simptoma kod psihijatrijskih bolesnika, povećana upotreba alkohola, duvana, droga ili drugih supstanci.

Borba protiv većeg stepena anksioznosti kojem smo svi izloženi pored prethodno pomenutog ograničavanja informacija treba da uključi:

• brigu o telu: duboko dišite, istežite se, meditirajte, jedite izbalansirano, redovno vežbajte, dovoljno spavajte, izbegavajte alkohol, duvan i druge opojne supstance
• nađite vremena da se oporavite: upražnjavajte aktivnosti u kojima uživate
• da vam to ne bi brzo dosadilo pokušajte da održite rutinu u svakodnevnom životu Ili da po potrebi osmislite novu: podelite vreme u kome ćete se baviti redovnim poslom za koji ste plaćeni (ako ste zaposleni), kućnim poslovima, čišćenjem i dezinfekcijom, spremanjem obroka, vežbanjem, čitanjem, itd.
• povežite se sa drugima: ljudima od poverenja iznesite svoja razmišljanja i osećanja; za ovo nije neophodan direktan kontakt, moguće je povezati se telefonom, mejlom, video pozivom ili preko društvenih mreža
• imajte perspektivu, razmišljajte o sutra
• delite proverene i zvanične informacije o COVID-19; poznavanje rizika može učiniti epidemiju manje stresnom; kada delite pouzdane informacije, možete ljude učiniti mirnijim i povezati se

Posebno osetljive kategorije su starije osobe koje su u većem riziku od razvoja komplikacija, deca i osobe sa psihijatrijskim poremećajima. Njima treba jasno, precizno, strpljivo i sa punom pažnjom objasniti šta se dešava, sa akcentom na preventivnim merama. Mere zaštite ponavljati koliko god puta bilo potrebno, dokle god ne budete sigurni da su ih razumeli. Ako smo dobro informisani, bićemo mirniji i moći ćemo da donosimo razumnije odluke. Ako smo mirni, tako ćemo delovati i na okolinu, što je posebno važno za decu, jer ona posmatraju ponašanje i emocije odraslih i tako traže način da se izbore sa sopstvenim emocijama.

Vodite računa o sebi, ali i pružite podršku drugima. Pomoć u ovakvim vremenima čini dobro i osobi koja pomaže i osobi kojoj se pomoć pruža. Npr. pitajte starijeg komšiju koji živi sam da li treba da mu se kupi nešto u prodavnici ili apoteci.

Ako se vi ili neko bližnji oseća preplavljeno osećanjima kao što su tuga, depresija ili anksioznost pozovite:

NACIONALNU LINIJU ZA PSIHOSOCIJALNU PODRŠKU U USLOVIMA EPIDEMIJE COVID-19 0800/309-309 BROJ JE BESPLATAN I DOSTUPAN NON-STOP OD 00-24 SA SVIH MOBILNIH I FIKSNIH MREŽA

Izvor:

https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/daily-life-coping/managing-stress-anxiety.html

http://www.euro.who.int/en/health-topics/noncommunicable-diseases/mental-health/data-and-resources/mental-health-and-covid-19