Astma i hronična opstuktivna bolest pluća (HOBP) su hronične plućne bolesti koje imaju različit put nastanka, ali u suštini istu posledicu: suženje disajnih puteva i sledstveno tome manja količina kiseonika dospeva u pluća, pa i do svih ćelija organizma. Kod astme disajni putevi su neuobičajeno reaktivni u smislu da se sužavaju, najčešće zbog alergije, a kod HOBP su ili zidovi zbog dugotrajnog zapaljenskog procesa zadebljali, što smanjuje prohodnost vazduha, ili je plućno tkivo iz drugih razloga oštećeno, što opet kao posledicu ima smanjen dotok kiseonika do svih ćelija.
COVID-19 je plućna bolest koju uzrokuje novi koronavirus. Simptomi su uglavnom blagi, dok za rizične grupe u koje spadaju i osobe sa hroničnim plućnim bolestima mogu poprilično da se iskomlikuju. Specifične terapije nema tako da je najbolja zaštita ne dolaziti u dodir sa virusom.
Sve je više dokaza da je iznenadan gubitak čula mirisa i ukusa simptom koji ukazuje na prisustvo infekcije virusom COVID-19. Veruje se da ovi znaci mogu da ukažu na prisustvo virusa kod asimptomatskih osoba.
Korišćenje običnih i elektronskih cigareta su povezani sa zapaljenskim procesima u plućima, kao i sa smanjenom funkcijom pluća i smanjenim imunitetom što povećava verovatnoću razvoja komplikacija u slučaju infekcije virusom COVID-19. Dugogodišnji pušači i korisnici e-cigareta imaju veći rizik od razvoja i najozbiljijih hroničnih plućnih problema.
Koja god da je osnovna bolest pluća u pitanju, vrlo je važno nastaviti uzimanje propisane terapije. Preporučuje se redovna vakcinacija od sezonskog gripa; ukoliko opredeljeni pulmolog preporuči, treba se vakcinisati protiv pneumonije čiji su izazivači pneumokoke ili Haemophilus influenza tip B. Ove vakcine ne štite od novog koronavirusa, ali jačaju otpornost pluća na pomenute izazivače, i ‘bude’ imunitet pluća koja spremnije dočekuju bilo koji drugi antigen.
Terapija inhalacionim kortikosteroidima se ne menja, ali pacijenti koji kortikosteroide uzimaju peroralno, po savetu lekara dozu smanjuju na minimalnu koja osnovnu bolest drži pod kontrolom.
U zavisnosti od organizacije zdravstvenog sistema u nekim zemljama kao što su SAD, smanjenje izlaganju novom koronavirusu se postiže virtuelnim medicinskim pregledima. Hitna stanja treba da se i dalje isto tretiraju, prvo se pozovu nadležne institucije i reaguje se u skladu sa njihovim preporukama. Sva druga pitanja treba nastojati rešiti na daljinu, odnosno treba do lekara doći putem telefona, skypa ili drugim digitalnim načinom komunikacije, a ne direktnim kontaktom.
izvori: