Šećerna bolest i značaj samokontrole

Šećerna bolest (dijabetes) je bolest koja traje celog života i ako nije dobro kontrolisana ostavlja ozbiljne posledice u smislu narušenog zdravlja i kvaliteta života osobe koja od nje boluje. Stoga je veoma važno držati nivoe šećera u krvi u određenim granicama.

Na koji način se procenjuje da li je dijabetes dobro regulisan ili ne?

Za najveći broj obolelih bolest je dobro regulisana ako je vrednost Hba1c manja ili jednaka 7% (53 mmol/l). U nekim slučajevima lekar može odrediti i nešto nižu ili višu vrednost Hba1c za ciljnu, ali ne višu od 8% (64 mmol/l). Međutim, samo ovaj podatak najčešće nije dovoljan. Izuzetno je važno samostalno eriti vrednosti šećera u krvi. Treba meriti jutarnje vrednosti šećera nakon ustajanja, a pre uzimanja hrane (našte). Pored glikemija našte, za procenu koliko je dobro regulisana šećerna bolest treba raditi i celodnevne profile glikemije – šećer  meriti neposredno pre i 1,5-2 sata nakon glavnih obroka (doručak, ručak i večera), i jedno merenje u toku noći (02-04h). Vrednosti glikemije našte i pre obroka treba da budu između 4,4 i 7,2 mmol/l, dok dva sata nakon obroka vrednosti treba da budu do 10 mmol/l. Za mlađe osobe ili one kod kojih dijabetes kraće traje  mogu se tražiti i niže vrednosti. Izmerene vrednosti glikemije se unose u dnevnike samokontrole i dnevnik je potrebno poneti na svaku kontrolu kod lekara.

Koliko često treba meriti šećer u krvi?

U tipu 1 dijabetesa treba kontrolisati dnevni profil najmanje dva puta nedeljno i glikemiju našte bar još jednom nedeljno. U tipu 2 dijabetesa na terapiji tabletama treba kontrolisati dnevni profil glikemije najmanje jednom mesečno, još jednom u toku nedelje glikemiju našte i jednom posle obroka. Kod osoba sa tipom 2 dijabetesa koji su na terapiji insulinom treba kontrolisati dnevni profil glikemija jednom nedeljno, još jednom u toku nedelje glikemiju našte i jednom posle obroka. Svi oboleli od dijabetesa treba češće da kontrolišu glikemije u slučaju akutne bolesti (infekcije, uzimanje nekih lekova i sl.), promena u načinu života (novi posao, putovanje, itd.), u slučaju pojačane fizičke aktivnosti ili neredovnog uzimanja obroka.

dr Marija Glavinić

DZ Zemun, Savetovalište za dijabetes