Rinosinuzitis se klinički definiše kao upala sinusa i sluznice nosa. Temelji se na simptomima i znacima rinosinusne bolesti, dok se podela na stadijume vrši prema trajanju kliničkih simptoma. Karakteriše se sa bar dva od navedenih simptoma: otežano disanje na nos, kongestija, hipersekrecija, osećaj bola ili pritisaka u predelu lica (glavobolja) i slabljenje ili gubitak osećaja mirisa. Ovi simptomi po svom toku mogu biti akutni (traju do 12 nedelja i svi prestaju) i hronični (traju duže od 12 nedelja i uvek jedan simptom zaostaje).
U preko 98% slučajeva je rinogeni put nastanka oboljenja (virusi, bakterije, glivice, alergeni), a samo u retkim slučajevima nastaje krvnim putem kod povreda i teških septičnih stanja. Veliku ulogu igra virulentnost uzročnika, kao i imunokompetentnost pacijenta, uz neinfektivne činioce koji mogu da potpomognu razvoj oboljenja.
Upala sinusa se razvija kompromitacijom ventilacije i mukocilijarne drenaže paranazalnih šupljina, nastale usled opstrukcije sinusnih ušća. Ključna uloga u patogenezi upravo se odigrava na nivou ostiomeatalnog kompleksa u srednjem nosnom hodniku.
Upala sinusa može da se jave u dečijem uzrastu, kada su najčešće zahvaćeni vilični i etmoidalni sinusi i kod odraslih osoba kod kojih su pretezno inflamirani frontalni i vilični sinusi. Mogu zahvatati jednu sinusnu šupljinu, više istostranih ili sve sinusne šupljine.
Dijagnoza rinosinuzitisa se postavlja na osnovu: simptomatologije, kliničkog pregleda: prednje i zadnje rinoskopije, orofaringoskopije. Konvencionalna radiološka dijagnostika je standardna Rtg paranazalnih šupljina.
Lečenje rinosinusitisa može da bude:
Fitoterapija kao sastavni deo farmakoterapije zauzima bitan deo u mnogim oblastima savremene medicine. Ona predstavlja sistem lečenja zasnovan na primeni prirodnih lekovitih sirovina (droga) i biljnih lekova (fitopreparata) u svrhu prevencije i lečenja.
Kombinacija biljnih ekstrakata andografisa, zove, verbene, divizme i lincure efikasno doprinosi održavanju normalne funkcije respiratornog i imunskog sistema.
Listovi andrografisa sadrže andrografolide i flavonoide koji imaju antivirusno, antibakterijsko, protivupalno dejstvo, pospešuju eritropoezu i jačaju imunski odgovor .
Cvet zove , kao narodni lek, upotrebljava se za jačanje imuniteta, protiv prehlade i gripa, za lečenje virusnih i bakterijskih infekcija krajnika, suzbijanje kašlja, za poboljšanje zdravlja srca, poboljšavanje vida, snižavanje holesterola.
Cvet divizme koji se najčešće koristi u lekovite svrhe, deluje kao sekretolitički ekspektorans.
Verbena sadrži gorke iridoide verbenin i verbenalin. Ima antipiretička, analgetska i antiupalna svojstva, ali i antifugalna dejstva. Koristi se u lečenju prehlade i gripa, olakšava simptome kod sinuzitisa, eliminiše sluz iz grla omogućavajući iskašljavanje.
Žuta lincura, odnosno koren biljke, koristi se u lekovite svrhe i deluje na jačanje imuniteta, pobošanje apetita, lečenje malokrvnosti, ublažavanje kašlja i simptoma groznice.
Navedene biljke svojim aktivnim supstancama ostvaruju odlično antiinflamatorno, antivirusno, antibakterijsko, dekongestivno, mukolitičko, sekretolitičko i imunostimulativno dejstvo. Doprinose održavanju dobre ventilacije i drenaže paranazalnih šupljina kao i jačanju imunskog odgovora i mogu se koristiti u sledećim indikacijama:
Preparat koji sadrži suve ekstrakte andrografisa, divizme, zove, verbene i lincure, mogu koristiti osobe od adolescencije i stariji. Koristi se uz svu drugu konvencionalnu terapiju, prilagođeno težini simptoma oboljenja. Doziranje je komforno, jednom dnevnom, dok traju tegobe. Bez neželjenjih je efekata. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.