Brinite o sebi, mi ćemo o vama
PRIJAVA NA VESTI
Aktuelni saveti i ponude
Brinite o sebi, mi ćemo o vama
Aktuelni saveti i ponude
Danas, 8. septembra obeležava se Međunarodni dan pismenosti. Pomenut je prvi put na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti, održanoj 1965. godine u Teheranu, da bi ga godinu dana kasnije UNESCO uvrstio u svoj kalendar. Pismenost predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, ali i preduslov za informisanje i ostvarivanje svih ostalih prava.
Preplitanje više stranih jezika sa domaćim, u današnjem globalnom i digitalnom svetu predstavlja jednu od najvažnijih tema koja prati ovogodišnji Međunarodni dan pismenosti.
Oko 16,1% svetskog stanovništva je nepismeno, odnosno oko 900 miliona ljudi. Razlozi za to su mnogobrojni, a u većini slučajeva neposredni uzrok je nedostupnost obrazovnih ustanova.
Pismenost je jedan od pokazatelja društveno-ekonomskog razvoja zemlje i predstavlja sposobnost čitanja i pisanja. U Srbiji ima oko 2,7% ili više od 165.000 potpuno nepismenih stanovnika. Nepotpunu osnovnu školu ima oko 11 odsto stanovnika Srbije.
Međutim, pismenost ne podrazumeva samo da osoba zna sva slova i da ume da se potpiše, već i da li može da upotrebi svoje znanje u svakodnevnom životu: da razume pročitani tekst, napiše zahtev, molbu ili drugi dokument, kao što je na primer poslovno pismo. Stoga je 1970. godine ozvaničen i termin funkcionalna nepismenost, koji označava osobu, koja zna da čita i piše, ali to ne može da primeni na razmevanje teksta ili na primer na popunjavanje uplatnice na šalteru pošte ili banke.
Projekat međunarodne pismenosti odraslih (IALS) poznaje sledeće podele:
Više od 50 odsto stanovništva Srbije je kompjuterski nepismeno. Digitalne veštine neophodne su za obavljanje poslovnih zadataka, ali i korišćenje usluga kao što su e-uprava ili e-trgovina. Takođe, digitalna pismenost može predstavljati zaštitu od visokotehnološkog kriminala.
Razgovori su ređi, a česte su prepiske u vidu digitalnih skraćenica i emotikona. Ipak, loših primera ima više u usmenom nego u pisanom izražavanju. Rezultati PISA istraživanja ukazuju na to da učenici ne poznaju dovoljno svoj jezik, sriču dok čitaju i ne razumeju pročitano. Drugim rečima, oko 35% dece u Srbiji je funkcionalno nepismeno. Jedan od razloga treba tražiti i u upotrebi skraćenica i stranih reči u digitalnoj komunikaciji, ali i u nedovoljnom broju pročitanih knjiga. U današnje vreme čak i višetomna lektira se čita u vidu prepričanih izdanja na jednocifrenom broju strana.
Najčešći primeri grešaka u svakodnevnom govoru:
| NEPRAVILNO | PRAVILNO |
| Izvinuo sam se. | Izvinio sam se. |
| Trebao si to da uradiš. | Trebalo je to da uradiš. |
| Neznam, nemogu | Ne znam, ne mogu |
| Jer si bio tamo? | Jesi li bio tamo? |
| Moćiću, doćići | Moći ću, doći ću |
| Ustvari | U stvari |
| Ja sam verni čitaoc. | Ja sam verni čitalac. |
Ukoliko osoba nije funkcionalno pismena, nije u stanju da iz pročitanog teksta izdvoji informacije, koje su za nju važne. Neke od njih mogu se odnositi i na očuvanje i unapređenje zdravlja, što bi za svakog trebalo da ima najveći mogući značaj.
Stoga, čitajte, pišite, razgovarajte što više sa članovima porodice, rođacima, prijateljima, poznanicima i kolegama. Negujte svoj jezik kako biste uživali u svim pravima koja vam pripadaju, a jedno od najvažnijih je pravo na zdravlje.
U ostvarivanju tog prava svaki naš farmaceut na raspolaganju je za savet i pomoć.
Vaše Apoteke PLUS
Na putevima širom naše zemlje, jasno je istaknuto upozorenje da treba da usporimo i vozimo pažljivo, jer – neko nas voli. Ali, da li se zapitamo koliko oprezno „vozimo“ kroz svakodnevni stres, brige, obaveze i iscrpljenost? Koliko zbog svega toga zapravo pate naši vitalni organi, u najvećoj meri naše srce? Da li je moguće da naše srce i razum ponekad za nas imaju istu poruku?
Svake godine u septembru obeležava se Svetski dan srca. Bar tada treba svi da zastanemo i poslušamo njegove otkucaje, da nas podsete koliko je zaista potrebno da brinemo o svom zdravlju.
Deo ovog izdanja uz posebnu ponudu, posvećujemo prazniku srca, prevenciji oboljenja i dopuni terapiji srčanih bolesti, što bi i trebalo da bude ključno u svim strategijama koje se odnose na oboljenja kardiovaskularnog sistema, uzimajući u obzir poražavajuću statistiku. Naime, bolesti srca i krvnih sudova uzrokuju smrt skoro 18 miliona ljudi na planeti, što predstavlja jednu trećinu svih smrtnih ishoda. Drugim rečima, one predstavljaju svaki 10. uzrok smrti osoba starosti 30-70 godina.
Takođe, septembar je mesec u kome se skreće pažnja i na osobe obolele od Alchajmerove bolesti, koja pogađa oko 100.000 ljudi u našoj zemlji.
I na smeni godišnjih doba mislimo na sve vas sa kojima svakodnevno razgovaramo u našim apotekama. Zato su vam i tokom septembra na raspolaganju novi popusti i pogodnosti.
Nismo zaboravili ni vas, dragi naši Roditelji plus! I za vas smo takođe brižljivo skrojili novu ponudu.
Podsećamo da je i dalje aktuelna akcija 3+1 za sve one koji znaju koliko im znači Kartica zdravlja.
Kako biste stalno mogli da koristite pogodnosti, koje nude Apoteke PLUS, pratite profile na društvenim mrežama: Facebook i Instagram, ili na našem YouTube kanalu.
Zbog nama dragih ljudi, ali prvenstveno zbog nas samih, svi moramo više pažnje da posvetimo održanju i unapređenju našeg zdravlja. Pomoć na tom putu pružaju nam stručni i ljubazni farmaceuti.
Vaše Apoteke Plus
Farmaceut je najdostupniji zdravstveni radnik, a za dolazak u apoteku nije potrebno zakazivanje. Ipak, za opstajanje jedne apoteke tokom godina, pored stručnog i ljubaznog kadra, neophodni su i mudri poslovni potezi i posvećenost radu, svih sedam dana u toku svake nedelje. Apoteka Plus Antić, locirana u Babušnici i Pirotu, predstavlja primer apoteke od poverenja, koja traje više od decenije i neprekidno unapređuje svoje usluge. Kao članici Udruženja Apoteke plus, pored lepih želja povodom nedavnog rođendana, vlasnici Apoteka Antić, Ana-Mariji Antić uputili smo i pitanja koja se odnose na apotekarstvo u Srbiji danas.
Hvala na čestitkama! Naše trajanje od ovih, hvala Bogu, već 11 godina i zadovoljavajuće dobro poslovanje, doživljavam kao potvrdu nekoliko svojih čvrstih uverenja. Prvo od njih je da je Srbija najbolja i najlepša zemlja na svetu za život za nas koji smo u njoj rođeni. Drugo je da se u Srbiji, u svakom njenom delu, može postići visok kvalitet življenja i poslovanja ukoliko čovek ima dovoljno samosvesti da veruje sopstvenom zdravom razumu. I treće, da se uvek isplate smelost da se otpočne samostalni posao, uloženi trud, velika posvećenost, vera u lične sposobnosti, beskompromisni imperativ dobrih međuljudskih odnosa u kolektivu i iz njih proistekao sinhronizovani timski rad. Kad kažem isplate se, mislim u svakom smislu – kako i u najprozaičnijem finansijskom, tako i u suštinskom, koji pruža satisfakcija da se radi dobro i da se to što se radi, čini na svoj sopstveni, autentičan način.
Neregulisanost uslova za postojanje i poslovanje farmaceutske zdravstvene zaštite na primarnom nivou je, verujem, najveći izazov sa kojima se sreću sve kolege koje su odlučile da se bave samostalnom apotekarskom delatnošću. Povlašćeni položaj takozvanih državnih apoteka, čiji je osnivač lokalna samouprava i čiji su izvor budžetskih profita bile, a u nekim mestima i dalje ostale, upravo te državne apotekarske ustanove, svakako jeste svojevrsna prepreka ravnopravnom i produktivnijem poslovanju. Po nekoliko osnova – zbog većeg poverenja, iako u sadašnjem trenutku čak delimično i iracionalnog, građana u kvalitet tamo pružene usluge, zbog favorizovanja državnih apoteka prilikom upućivanja pacijenata iz domova zdravlja od strane dela tamošnjeg medicinskog osoblja, zbog većeg “progledavanja kroz prste” od strane inspekcijskih službi za nepravilnosti u njihovom radu i, verovatno najbitnije, u otvorenom favorizovanju apotekarske ustanove od strane njenog osnivača – opštine, odn. grada. Tako smo u jednom periodu imali situaciju da farmaceutski tehničari iz lokalne apotekarske ustanove svakodnevno prate lekare prilikom odlaska na teren sa kutijom unared dogovorenih lekova koje tako, iz automobila, direktno dele pacijentima, a sama ustanova otvara ogranak u potpuno neuslovnom lokalu od svega 20 kvadrata pored ambulante doma zdravlja, i takav lokal prolazi prijem kod zdravstvene inspekcije; a kada iz njega posle određenog vremena ipak bude primorana da se iseli, opštinski organi joj omogućavaju podizanje privremenog montažnog objekta doslovce na trotoaru, na prostoru gde nije pridviđena nikakva gradnja, a koji je, naravno, opet u neposrednoj blizini pomenute ambulante. U tako neregularnim i neravnopravnim uslovima, jedino insistiranje na konstantno visokom nivou kvaliteta pružene usluge je ono što pacijente opredeljuje i zadržava u našoj apoteci.
Sličan pristup primenjujemo i pri izlaženju na kraj sa drugim velikim izazovom sa kojim se svi u Srbiji suočavamo – često izrazito nelojalnom konkurencijom apotekarskih lanaca, koji, u cilju osvajanja tržišta, ulažu ogromna sredstva, kako u otvaranje neprofitabilnih ogranaka, tako i u marketing. I ovde najbitniju ulogu igra i dalje neregulisano tržište i uslovi poslovanja apotekarskog sektora koji su nam svima predobro poznati – izostanak jedinstvene cene leka, nepostojanje kriterijuma za otvaranje novih poslovnih jedinica, nepoštovanje zakona o oglašavanju itd. Dugo očekivano rešenje bar dela ovih problema koje je trebalo da donese novi zakon je u potpunosti izostalo. Takođe, neophodna je i veća podrška strukovne komore.
Farmaceutsko tržište u Srbiji vidim uglavnom kao haotično, neregulisano, a velikim delom i neregularno, iz prethodno pomenutih razloga, a što nije samo moje zapažanje. Šansa za sistematsko rešenje i promenu je, kao što rekoh, propuštena prilikom donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti, tako da mi se čini da je u ovom trenutku, u ovakvim zakonskim okvirima i sa ovakvim izostankom zaštite od strane strukovne komore, na svakom pojedinačnom subjektu da pokuša da pronađe svoju “nišu” u kojoj će moći da posluje i živi od svog rada. Nažalost, ovolika devalviranja struke dovela su i do masovnih odlazaka kolega na prividno, i to primarno materijalno, “bolja” mesta za život i rad, te je tim veća odgovornost na onima koji su regulisanjem farmaceutske struke, mogli, ali nisu i hteli, da to spreče!
Hvala Vam za ovo zapažanje, nemalo mi znači jer je suštinski, ljudski kvalitet, kako u odnosima prema pacijentima, tako i u međusobnim relacijama članova kolektiva, ono što je meni zaista najprimarnije u odnosu na sve ostale aspekte posla! 
Kao što i sami znate, na fakultetu nismo dobili dovoljno znanja koje bismo primenili u praksi, bilo da se to odnosi na ekonomsko-administrativni, bilo na menadžerski i kadrovski deo poslovanja. Tako sam, poput, verujem i većine, naših kolega koji su se upustili u avanturu formiranja sopstvenog tima, morala da radim ili po ličnom osećaju, neretko i intuiciji, ili da tražim načine za neki vid doškolovavanja u ovim oblastima. Kao tipičan Srbin, više sam sklona dovitljivim improvizacijama nego primeni neselektivno apsorbovanih projekata koji su uvezeni iz inostranstva. Nikada ne koristim, niti prihvatam izraze “radnici” ili, još gori, “gazda”, jer zaista verujem da su zaposleni i poslodavac, osim u smislu različitosti odgovornosti i obaveza, suštinski jednaki. Kolege sa kojima radim u apoteci odabrala sam na sličan način kao što biram i svoje prijatelje. Osim neophodnog, ali ne i dovoljnog uslova, posedovanja adekvatnog obrazovanja, bitno mi je da delimo slične stavove i da imamo slične vrednosne sisteme. Ako je neko voljan da radi, da sarađuje sa ostalim kolegama, da uči od drugih i da uči druge, da se nesebično posveti poslu i da se zaiste potrudi, onda sam ja više nego voljna da mu adekvatno, i još nesebičnije, uzvratim. Kako u, ponavljam, prozaično materijalnom smislu, tako i u smislu uvažavanje celokupne ličnosti, pružanja prilika za lični rast i razvoj, davanja pristojne autonomije u poslu i mogućnosti da se utisne sopstveni pečat u svim aspektima rada. To sve skupa, zajedno sa zaista dobrom, toplom, iskrenom drugarskom atmosferom u kolektivu mislim da zadržava ove stvarno kvalitetne, visokoobrazovane mlade ljude sa kojima radim, ovde, a mene čini zadovoljnom i ponosnom! Napominjem da su osim diplomiranih farmaceuta/magistra farmacije, gotovo i svi farmaceutski tehničari u našoj ZU završili fakultete.
Još jednom, hvala – no, bojim se da samo lično zalaganje pojedinca, jednog ili više, može malo šta da promeni, o kojoj god količini energije, kompetencija i dobre volje da se radi. Kada bi ljudi iz naše struke, umesto poslovičnog povijanja šije i slaganja sa svime što nam se spolja nameće pokazali bar deo sloge, odlučnosti i zalaganja za sopstvenu dobrobit koju su pokazali srpski advokati pre nekoliko godina, ili slovenački farmaceuti svojevremeno (kada su – nama nezamislivo- na neko vreme bile zatvorene sve tamošnje apoteke, do ispunjenja njihovih zahteva), moglo bi realističnije da se govori o nekom razvoju apotekarstva i napretku struke u nas.
Ne znam da li se sećate onog vica iz doba studiranja kada se za ispit traži da se nabuba ceo imenik grada Beograda, i u kom filolozi pristaju da nauče napamet samo imena i prezimena pretplatnika, ETF-ovci se takođe pobune i pristanu da uče samo brojeve telefona, dok jedino farmaceuti bespogovorno prihvataju postavljeni zadatak, bez i da pomisle da ulaze u raspravu o njegovoj smislenosti, i jedino im je pitanje – a za koji rok to treba!?
Ovako, u sadašnjim okolnostima, ostaje na nama pojedincima (verujem, i ne tako usamljenima – naše Udruženje Apoteke PLUS je dokaz da nas i nije tako malo) da nastavimo da i dalje kreiramo maksimalno moguće dobre i profesionalne uslove za rad. Ja svakako to nameravam, u nadam se, još i većem kolektivu i sa još kojom poslovnom jedinicom, a isto želim i svim slično posvećenim kolegama!
*Prva Apoteka Antić osnovana je pre 11 godina na dan Svetih vrača, koji se i praznuje kao slava apoteke. U okviru teksta nalaze se fotografije naših kolega iz Apoteka Antić, u radnom ambijentu i na proslavi rođendana apoteke.
Širom sveta danas se obeležava Dan humanosti, pre svega da podseti da humanitarni radnici ne odustaju ni u teškim uslovima, i da su uvek spremni na rizik da bi pomogli ljudima u nevolji.
Ljudi u velikom broju zemalja sveta ostaju bez hrane, vode i skloništa. U ratom zahvaćenim područjima škole su uništene, a i deca neretko i sama aktivno učestvuju u sukobima. Humanitarni radnici koji dopremaju hranu i lekove, često se smatraju pretnjom i bivaju mete napada. Jedan od ovih ljudi bio je i Serhio Vieira de Melo, rođen u Brazilu, koji je više od trideset godina svog života posvetio humanitarnim aktivnostima i podizanju svesti o značaju pružanja pomoći. U jednoj od misija u Bagdadu 19. avgusta 2003. nalazio se u sedištu Ujedinjenih nacija, kada je izvršen bombaški napad u kome su poginula 22 humanitarna radnika, među njima i Serhio. Od tada se ovaj datum obeležava kao Međunarodni dan humanosti.
Čak i kada nismo zdravstveni radnici, možemo da pomognemo u svom domenu i da se bavimo humanitarnim radom. I to ne mora biti novčana donacija. Ponekad možete otići u nabavku umesto starijih komšija ili roditelja sa malom decom. Na ulici ili u parku možete zaštititi nekog kome preti opasnost. Možda umete da napravite ukusne obroke ili slatkiše. Moguće je da ste uspešni u zasmejavanju drugih i unošenju vedrine, kao i širenju dobre atmosfere i raspoloženja. Nekad je drugim ljudima, koji su trenutno pogođeni nekom nevoljom ili su samo usamljeni, dovoljan mali znak pažnje i razgovor da bi se osećali bolje. Samo prisustvo drugih osoba i razgovor sa njima mogu da doprinesu smanjenju koncentracije kortizola, čiji nivo se povećava u stresnim situacijama. To posledično dovodi i do boljeg imunog odgovora i doprinosi oporavku od bolesti.
Studije pokazuju da humanitarni rad ljude čini srećnijim, pošto je kod osoba koje pomažu drugima izmeren viši nivo serotonina, koji se naziva i hormon sreće. Stoga i ne čudi da se iz dana u dan povećava broj osoba koje su voljne da pomognu drugima. Važno je da se svest o značaju humanosti razvija od malih nogu, u čemu najveći značaj ima porodica, ali i društvo u celini.
Doprinos humanosti dajemo svakog dana na našem radnom mestu.
Vaše Apoteke PLUS
Osobe koje pišu i većinu stvari obavljaju levom rukom danas proslavljaju svoj dan – Međunarodni dan levorukih. Datum 13. avgust nije odabran slučajno, uzimajući u obzir da statistike ukazuju da svaka 13. osoba na svetu piše levom rukom.
U svakodnevnom životu, levoruki se sreću sa brojnim izazovima, uzimajući u obzir da je većina predmeta za upotrebu prilagođena desnorukima. Neki od tih predmeta su: kompjuterski miš, makaze, različiti kućni aparati, kamere, pa i posuđe. Iz ovog razloga, levoruki su izloženi i većem riziku za nastanak povreda. Zbog svega navedenog, jasno je da je postojala potreba da se levorukima posveti pažnja. Stoga je u Velikoj Britaniji pre skoro 30 godina osnovan Klub levorukih, dok se Međunarodni dan levorukih praznuje već 27 godina.
Današnji dan, posvećen osobama koje dominantno koriste levu ruku, predstavlja priliku i da desnoruki pokušaju da koriste predmete posebno kreirane za levoruke. Nakon ove “probe” desnoruki počinju da razumeju, koji su to problemi levorukih osoba.
Da li će osoba lakše da koristi levu ili desnu ruku, zavisi od razvijenosti mozga. Kod levorukih osoba podjednako su razvijene obe polovine, ali oni u mozgu imaju znatno više nervnih vlakana.
Dominantna upotreba leve ruke u najvećoj meri uslovljena je genetskim kodom. Na praktičnom, fiziološkom nivou, levoruke osobe imaju više nervnih vlakana i najčešće su kod njih podjednako uključene obe moždane hemisfere. Ranije, usled praznoverja, levoruka deca su primoravana da više koriste desnu ruku, dok danas to nije slučaj. Iz tog razloga, viši je procenat mlađih levorukih osoba.
Zanimljiv je podatak i da se, pored ljudi, i pojedine životinje više služe levim prednjim ekstremitetima.
Istorija obiluje primerima poznatih levorukih osoba, među kojima su umetnici Leonardo da Vinči i Mikelađelo, naučnici Marija Kiri, Albert Ajnštajn i Džejms K. Maksvel, prvi čovek na Mesecu Nil Armstrong, glumci Čarli Čaplin, Robert de Niro i Džulija Roberts, muzičari Betoven, Bah, Džimi Hendriks i Pol Makartni, velike vojskovođe Julije Cezar, Aleksandar Makedonski, Napoleon, čuveni britanski državnik Vinston Čerčil, kao i jedan od trenutno najuticajnijih ljudi sveta, Bil Gejts.
Iako mi među pacijentima ne pravimo razliku, želimo Vam srećan Međunarodni dan levorukih!
Vaše Apoteke plus
U mlade je potrebno stalno ulagati, jer je to investicija koja ima najveću vrednost za svako društvo. Energičnost i zdravlje mladih, njihova želja za učenjem, dobra volja i životna snaga pokreću svet i donose velike promene. Iz tih razloga mlade treba ohrabriti da preuzmu veću kontrolu i usmeravaju promene koje ih dotiču.
U svetu trenutno živi oko 1,8 milijardi osoba starosti između 10 i 24 godine. Ovo je najveći broj mladih u istoriji čovečanstva. Međutim, svaka deseta od tih osoba živi u ratnoj zoni, dok 24 miliona njih ne može da ostvari pravo na školovanje. Ovi problemi, uz izražene zloupotrebe mladih, dovode do njihove izolacije i nemogućnosti da dođu do osnovnih prava.
Međunarodni dan mladih obeležava se 12. avgusta, u svetu počev od 2000. godine, a u Srbiji od 2007. godine. Za cilj ima promociju snage, koju svaka mladost treba da nosi sa sobom.
Tek uvidom u značaj koji imaju, mladi mogu doprineti razvoju punog potencijala jednog društva. Glavni ciljevi organizacija mladih širom sveta usmereni su na borbu protiv siromaštva, na zdravlje mladih: prevenciju oboljenja, održanje i unapređenje zdravlja, na ravnopravnost između polova, povećanje dostupnosti obrazovanja, na nova i bolja radna mesta i lakši pristup usavršavanju, kako bi na najbolji mogući način mogli da odgovore brojnim promenama u društvu.
U vremenu velikih izazova, među mladima je potrebno posebnu pažnju obratiti na prevenciju konflikata, agresije govora mržnje. Da bi to bilo sprovedeno, neophodno je prepoznavanje ovog problema, ali i adekvatna reakcija.
Mladima su neophodne stipendije, besplatni kulturni sadržaji, programi podrške, uređivanje prostora u okviru kojih mogu da izraze svoju kreativnost, realizuju sopstvene zamisli i razvijaju se u pozitivnom smislu. Takođe, potrebno je mladima obezbediti savetodavnu pomoć i podršku na više nivoa, pošto mnogi od njihovih problema ostaju neotkriveni usled osećaja straha ili stida.
Da bi razumeli svoja prava i obaveze, mladi moraju imati sve informacije, na osnovu kojih mogu i da se bore za poboljšanje svog položaja u društvu. Stručnjaci su saglasni da je najvažnije naučiti mlade pravilnoj međusobnoj komunikaciji, da otvoreno izraze svoja očekivanja, želje i potrebe, kako bi mogli da razvijaju zdrave partnerske odnose.
Neadekvatna edukacija mladih dovodi i do preranog stupanja u seksualne odnose, često nezaštićene, što dovodi i do velikog broja neželjenih trudnoća, koje se u najvećem broju slučajeva završavaju abortusom. To predstavlja stres i trauma za mladu osobu i može proizvesti druge devijacije u ponašanju.
Jedino jasnim isticanjem svojih zahteva, mladi mogu ostvariti sva prava koja im pripadaju. Jedno od tih prava je i očuvanje zdravlja. Za savet o prevenciji, lečenju oboljenja i pravilnoj upotrebi lekova i medicinskih sredstava, bez zakazivanja, uvek je na raspolaganju farmaceut. Slobodno nam se obratite, saslušaćemo bez osuđivanja i uvek ćemo vam pomoći!
Srećan vam Međunarodni dan mladih!
Vaše Apoteke plus
Kada su poznate mame počele da na društvenoj mreži Instagram objavljuju fotografije na kojima doje u javnosti, čulo se mnogo glasova i za i protiv. Tokom 20. veka oko 90% dece je dojeno, da bi u 21. veku taj procenat opao na oko 40%. Iako je dojenje prirodni čin usmeren ka najmlađim članovima zajednice, ne gledaju svi blagonaklono na to. U Srbiji je manje od 14% beba u prvih šest meseci života hranjeno majčinim mlekom – u poređenju sa skandinavskim zemljama gde iznosi 90%. Pored majki, koje svoju dnevnu rutinu u početnim mesecima života bebe okreću ka podmirivanju njenih potreba, potrebna je podrška sa više strana kako bi cilj Svetske zdravstvene organizacije bio ostvaren: najmanje 50% isključivo dojene dece do 2025. godine.
Danas počinje Svetska nedelja dojenja. Širom sveta obeležava se 28 godina za redom. Za najvažniji cilj ima podizanje svesti o značaju i prednostima dojenja i obezbeđivanje podrške dojenju. Dolazak kući iz porodilišta prate različite emocije, od osećaja najveće radosti i sreće, preko brige i straha, pa i do naglih promena raspoloženja majke i osećaja nelegode zbog nove uloge u kojoj se ne snalazi najbolje. Kod nekih majki laktacija se uspostavi odmah po porođaju, dok druge imaju niz problema sa dojenjem.
Dojenje predstavlja temelj budućeg života i najzdraviji način da novorođena beba zadovolji svoje potrebe za hranom. Majčino mleko je optimalnog sastava i temperature i obezbeđuje najbolju iskoristljivost hranljivih materija u gastrointestinalnom traktu bebe. Sastav i količina prilagođeni su uzrastu. U 100g majčinog mleka prosečno ima: 55mg kalijuma, 17mg natrijuma, 34mg kalcijuma, 0,1mg gvožđa, 14mg fosfora, 0,2mg cinka i 65mg vitamina A.
Prvo majčino mleko – kolostrum, počinje da se stvara već u trećem trimestru trudnoće. Kolostrum je najvažniji za novorođenče. Preporuka je da se prvi podoj odigra najkasnije jedan sat nakon porođaja i to je slučaj kod preko 50% dece. Međutim, svega 13% dece je isključivo dojeno u narednom periodu. Sve to ukazuje da je potrebno više rada na podizanju svesti o značaju i prednostima dojenja.
Porodiljama se savetuju manje obilni ali češći obroci, izbegavanje gaziranih pića, alkohola i kafe i alergenih namirnica. Neophodan je pojačan unos mleka i mlečnih proizvoda, voća, povrća i žitarica, ali i posnih mesa. Priprema za dojenje počinje još u trudnoći i podrazumeva redovno održavanje higijene dojki i bradavica, mlakom vodom, bez sapuna i krema (osim ukoliko lekar ne proceni drugačije). Stvaranju većih količina i poboljšanju kvalitetu mleka može doprineti unos čajeva ili samih semenki morača, kima, anisa, ječma, mlade koprive i sočiva. Prilikom dojenja, važno je da majka bude u položaju koji joj je udoban, sa potporom za leđa, dok telo bebe treba da bude u jednoj ravni, okrenuto prema majci. Da je dojenje efikasno, znamo po tome da beba diše ujednačeno i čuje se gutanje.
Dete se na ovaj način povezuje sa majkom, ostvaruje potrebnu bliskost, razvija svoja čula, motoriku i inteligenciju. Majčino mleko ima značajnu ulogu i u imunom sistemu deteta, pošto sadrži antitela na bolesti koje je majka preležala i u njemu se nalaze imuni faktori: imunoglobulini, laktoferin i interferon. Kod dece koja su dojena pravilno se formiraju kosti lica i vilice, ona imaju manje dentalnih problema, poseduju zdraviji crevni sistem, ređe oboljevaju od respiratornih bolesti i manje su sklona alergijama. Dojenje je neophodno kao prevencija poremećaja ishrane: dojena deca imaju za oko 10% niži rizik za razvoj gojaznosti i za 21% niži rizik od smrtnog ishoda u prvoj godini života u poređenju sa decom koja nisu dojena.
Dojenje ne sme biti samo odgovornost žene. Podršku dojenju mora pružiti celokupno društvo: porodica, prijatelji, šira okolina, zdravstveni radnici i zajednica u celini.
Dojenje za majku takođe ima brojne prednosti: skraćuje period krvarenja posle porođaja (ubrzava vraćanje materice na raniju veličinu), doprinosi normalizaciji telesne mase, smanjuje rizik za nastanak niza stanja: anemija, postporođajna depresija, osteoporoza, karcinom dojke i jajnika.
Danas ne smete da zaboravite svoje prijatelje. Brzo ih zagrlite ili pozovite i recite koliko Vam znače. Javite se onima, koje dugo niste čuli i razveselite ih uz nekoliko toplih reči. Zajedno danas proslavite Međunarodni dan prijateljstva, dok samo prijateljstvo treba da slavite svakog trenutka.
Međunarodni dan prijateljstva uvršten je u kalendar Ujedinjenih nacija 2011. godine, imajući na umu viziju da prijateljstvo među ljudima, zemljama i kulturama može stvoriti i graditi nove mostove, čime se održava mir. Ovaj dan se širom sveta obeležava 30. jula.
Samu inicijativu, UNESCO je predstavio Generalnoj skupištini Ujedinjenih nacija još 1997. godine. Ona je definisala kulturu mira kroz vrednosti, stavove i aktivnosti, koje odbacuju sve vrste nasilja, uz nastojanja da se spreče mogući konflikti već u samim počecima.
Ljudi na planeti se suočavaju sa mnogim izazovima, krizama i podelama: siromaštvo, nasilje i kršenje ljudskih prava, narušavanje mira, bezbednosti, razvoja i društvenog sklada. Da bismo se suočili s tim krizama i izazovima, moramo se boriti protiv njihovih uzroka, očuvanjem duha ljudske solidarnosti. Solidarnost može imati različite oblike, a jedan od njih je i prijateljstvo.
Kroz prijateljstvo i razvijanjem čvrstih veza međusobnog poverenja, dolazimo i do stabilnosti, koja nam pruža zaštitu. Zahvaljujući tom štitu, poželimo da napredujemo i budemo bolji.
Mi ljudi, kao socijalna bića, svesni smo važnosti prijatelja u našim životima. Neka Međunarodni dan prijateljstva bude povod da se proslavi ova posebna veza, kao i važnost prijateljstva u životu svakog čoveka.
Prijateljstvo predstavlja ključ za sreću. Ono se stalno menja i sazreva zajedno sa ljudima, preoblikuje se i učvršćuje, ali je suština prijateljstva uvek ista. Od prijatelja se očekuje da bude neko na koga se možemo osloniti, neko sa kim ćemo podeliti i lepe i one manje lepe trenutke. Prijatelj je uvek tu da nas sasluša, posavetuje, nasmeje, uteši ili samo ćuti sa nama.
Pravi prijatelji koračaju zajedno kroz život i velika su podrška i oslonac jedan drugom. Pravog prijatelja možete pozvati u svako doba i on će biti tu za Vas. On nam daje potpunu slobodu da budemo ono što jesmo. Prihvata nas bezuslovno sa svim našim vrlinama, ali i manama.
Sa prijateljem nikada nismo sami, zato čuvajte svoje prijatelje i srećan Vam Međunarodni dan prijateljstva.
Mi ćemo se potruditi da sačuvamo i unapredimo naše prijateljstvo sa Vama.
Vaše Apoteke plus
Širom sveta, preko 300 miliona ljudi živi sa virusnim hepatitisom. Bez dijagnoze i lečenja, bolest će nastaviti da se širi, što će rezultovati novim gubicima ljudskih života. Svetski dan borbe protiv hepatitisa predstavlja odličnu priliku za podizanje svesti o ovom problemu. Obeležava se danas, 28.jula, u čast datuma rođenja dr Baruha Blumberga, koji je otkrio virus hepatitisa B, test za dijagnostikovanje, kao i vakcinu u cilju prevencije oboljevanja.
Godišnje u svetu 1.4 miliona ljudi umre od posledica hepatitisa, koji dalje predstavlja uzrok skoro 70% smrtnih ishoda od karcinoma jetre. Sa hepatitisom B i C živi oko 325 miliona ljudi, dok se svake godine detektuje oko 3 miliona novih slučajeva.
Po smrtnosti, hepatitis je na listi odmah posle tuberkuloze, dok je 9 puta više ljudi obolelih od hepatitisa nego od HIV-a. Hepatitis je moguće sprečiti, lečiti i u slučaju hepatitisa C i izlečiti.
Ukoliko postoji prepoznata opasnost, najbolje je testirati se. Rana dijagnoza znači i rani tretman u smislu prevencije oboljenja i spasavanja života. Hepatitis B i C je moguće sprečiti i zaštititi se, pošto se prenose i seksualnim kontaktom. S druge strane, postojeća vakcina protiv hepatitisa B pruža celoživotnu zaštitu.
Lečenje ne treba odlagati, već započeti odmah po postavljanju dijagnoze.
U slučaju hepatitisa B uz dugotrajnu terapiju većina pacijenata može voditi normalan život, dok kod hepatitisa C tromesečni tretman može izlečiti infekciju.
Hepatitis je oboljenje jetre koje najčešće izaziva jedan od pet virusa, sa oznakama: A, B, C, D i E.
Svetski dan borbe protiv hepatitisa predstavlja priliku da se unaprede napori u dijagnostikovanju i tretmanu ovog oboljenja, ohrabre aktivnosti i angažovanja pojedinaca, kompanija i celokupne javnosti, sa krajnjim ciljem da se hepatitis iskoreni.
Sve što želite da znate o virusnim oboljenjima možete pitati naše farmaceute.
Vaše Apoteke plus
Da li znate da ajkule retko oboljevaju od karcinoma? Ova njihova osobina podstakla je pitanja zašto je to tako. Odgovor leži u specifičnim supstancama, koje sadrži ulje ajkuline jetre, pod nazivom alkilgliceroli.
Alkilglicerole je prva izolovala švedska doktorka Astrid Brohult. Dr Brohult je lečila decu obolelu od leukemije, sa slabim uspehom. Kako se bela krvna zrnca proizvode u koštanoj srži, počela je da u ishranu dece uključuje teleću koštanu srž, što je rezultovalo poboljšanjima na nivou imunog sistema. Nažalost, nije bilo moguće dobiti zadovoljavajuće rezultate isključivo ishranom. Stoga je dr Brohult usmerila napore ka izolovanju aktivne komponente koštane srži, koja daje ove efekte. To su bili alkilgliceroli. Ista supstanca nalazi se i u majčinom mleku i slezini životnjskih vrsta, ali i u jetri ajkula hladnih mora, koju su stotinama godina unazad koristili narodi Skandinavije za brže zarastanje rana, ali i u prevenciji i tretmanu različitih oboljenja i kao sredstvo u borbi protiv virusa, bakterija i gljivica.
Supstance koje sadrži ulje ajkuline jetre imaju sposobnost da pomognu u odupiranju bolestima stimulisanjem ćelija imunog sistema, koje dalje eliminišu mikroorganizme i oštećene ćelije. Mehanizam se sastoji u inhibiciji protein kinaze C, odgovorne za rast i razmnožavanje ćelija. Tvrdnju da alkilgliceroli mogu da ublaže neželjene efekte hemoterapije i terapije zračenjem, Američko udruženje za kancer zasniva na sposobnosti alkilglicerola da štite ćelijske membrane.
Visok nivo alkilglicerola, koji postoji u ćelijama tumora, za naučnike predstavlja signal da organizam na ovaj način pokušava da uspostavi kontrolu nad rastom ćelija, a dokazano je da alkilgliceroli stimulišu sekreciju preko 50 supstanci koje deluju direktno ili indirektno na imuni sistem. Neke od ovih supstanci, interleukini, predstavljaju moćne borce u okviru imunog sistema. U jednoj od studija, istraživači su došli do zaključka da je primena alkilglicerola dovela do smanjenja razmnožavanja ćelija, usporenja rasta i smanjene sposobnosti ćelija karcinoma da napadnu zdrave ćelije. Na osnovu toga je zaključeno da alkilgliceroli imaju ulogu i u prevenciji i u sprečavanju širenja karcinoma.
Kod nekih oboljenja, koja se manifestuju na koži, kao što su dermatitis i psorijaza dolazi do brže deobe ćelija (normalno je potrebno 28 dana, kod psorijaze 3-4 dana). Uobičajenu terapiju predstavlja zračenje i kortikosteroidi, čija primena može dovesti do neželjenih efekata. Zbog svojih osobina, alkilgliceroli mogu biti deo alternativne terapije, kada su ova oboljenja u ptanju.
U ulju ajkuline jetre, pored alkilglicerola mogu se naći i skvaleni, jedinjenja za koje je dokazano da primenjeni u određenim koncentracijama mogu uticati na upalne procese, ali i usporiti grananje krvnih sudova koji ishranjuju tkivo tumora i na taj način usporiti i rast samih tumora. Dodatno, prisutan je i visok nivo omega-3 masnih kiselina, koje zajedno sa skvalenima i alkilglicerolima deluju u sinergiji – pojačavaju benefite primene pojedinačnih supstanci.
Za ulje ajkuline jetre se smatra da može pomoći kod oboljenja srca i krvnih sudova, Alchajmerove bolesti i drugih poremećaja pamćenja, oboljenja imunog sistema, prevenciji i dopuni tretmana karcinoma, depresije, dijabetesa, stresa, reumatoidnog artritisa, astme i drugih autoimunih oboljenja. Alkilgliceroli poboljšavaju i krvnu sliku, odnosno stimulišu produkciju crvenih i belih krvnih zrnaca, direktnim uticajem na koštanu srž.
Jedna meka želatinska ALKAKAPS Shark oil kapsula sadrži 500mg ulja iz ajkuline jetre, uz minimum prisutnih 20% alkilglicerola. Pored toga, sadrži i omega-3 masne kiseline, glicerol etre, masne alkohole, vitamine A i D.
Preporučeni dnevni unos je 1-6 kapsula, odnosno 500-3000 mg ulja iz ajkuline jetre. Način primene: 1 kapsula 3 puta dnevno, 30 minuta pre obroka, u periodu od 4 meseca, 2 puta godišnje. Kod smanjenog imuniteta uzeti 1-2 kapsule, 2-3 puta dnevno u toku prvog meseca, a zatim redukovati dozu na 1 kapsulu 2-3 puta dnevno minimum 4 meseca. Preparat ne treba da uzimaju trudnice i dojilje.
U našim apotekama u toku je i ekskluzivna akcija za verne pacijente, gde na svake tri kupljene kutije ALKAKAPS Shark oil kapsula, četvrtu kutiju dobijate gratis.
Za sve dodatne informacije i savete stojimo na raspolaganju.
Vaše Apoteke plus
Aktuelni saveti i ponude
MREŽA APOTEKA 
KONTAKT FORMA 
PITAJTE FARMACEUTA 
FACEBOOK PRATITE NAS