Zaštitite dete od jakog sunca

Lepi dani su stigli, sunce donosi brojne radosti, ali izlaganje sunčevoj svetlosti opasnosti – od moguće sunčanice (toplotni udar) koja pogađa ceo detetov organizam, do različitih oštećenja kože, koja uključuju i neprihvatljivo povećanje rizika od razvoja raka kože.

Naša priča će se, kroz odgovore na najčešća pitanja roditelja, usredsrediti na štetne efekte sunčevog zračenja na kožu, sa jasnim preporukama za zaštitu. Hajde da deci omogućimo uživanje u lepim danima, ali bez rizika!

Zašto koži smeta prekomerno izlaganje suncu? 

Izlaganje jakom letnjem suncu smeta svima, tu NEMA nedoumica. Smeta čak i onima koji misle da su tamnim pigmentom zaštićeni, ipak manje nego deci i ljudima svetle puti.

Zašto je ultraljubičato (UV – ultravioletno) zračenje opasno?

Svi već znaju za opasno ultraljubičasto (UV) zračenje, koje brojnim mehanizmima oštećuje kožu uzrokujući različite, dobro poznate, vidljive probleme: crvenilo (eritem – opekotine od sunca), ali i nevidljive (dugotrajne): prerano starenje kože, kao i povećan rizik od nastanka karcinoma (raka) kože.

Postoje tri vrste UV zračenja: UV-A i UV-B su najvažniju, a UV-C zraci nisu važni za našu priču pošto zbog odbijajućeg efekta atmosfere NE stižu do kože.

UV-A zraci prodiru u dublje slojeve kože, uzrokuju prevremeno starenje kože (koje se naziva fotostarenje), ali su i odgovorni za razvoj alergije na sunce, kao i fototoksičnost i fotoalergijske reakcije kože  (koje se javljaju u kombinaciji sunčanja sa nekim lekovima).

Mnogo se više priča o UV-B zracima, a UV-A zračenje je nepravedno zapostavljeno, imajući u vidu da NE izaziva one jasne, vidljive promene na koži. UV-A zraci su zapravo izuzetno opasni zbog svog dubinskog efekta koje u produženom izlaganju može uzrokovati sve opisane, prolongirane neželjene realcije uključujući i rak.

Zato treba birati kreme koje, pored UV-B zaštite, blokiraju i ove podmukle UV-A zrake.

UV-B zraci prodiru samo u površinske slojeve kože, uzrokuju one klasične opekotine, ali mogu uzrokovati i hemijske promene u genetskom materijalu i mutaciji ćelija, povećavajući rizik od raka kože. Možemo slobodno reći da su oni podmukli deo sunčevog zračenja, pa je važno da budu blokirani.

Zašto je dečja koža osetljivija nego koža odraslih?

Kada se poredi sa nama odraslima, dečja koža je osetljivija u svakom pogledu: nedovoljno je razvijena (nije još formirana), pa je i njena odbrana od spoljašnjih faktira (uključujući i sunčevo zračenje) znatno slabija.

Dečja koža je sklonija alergijskim reakcijama, ali i iritacijama, a daleko lakše gubi vlažnost (dehidrira) u odnosu na razvijenu kožu odraslih.

Na kraju, UV zraci daleko lakše prodiru kroz nežnu i osetljivu dečju kožu, pa se SVI opasni efekti izlaganja suncu (uključujući i one odložene) daleko lakše razvijaju.

Šta je kumulativni efekat sunčevog zračenja?

Naša koža pamti bukvalno svaki minut koji smo proveli na suncu i dodaje ga svim prethodnim periodima izlaganja sunčevom zračenju.

I UV i infracrveno zračenje imaju zbirni ili kumulativni efekat, pa se vreme provedeno na suncu (i sa prekidima) sabira i tako pogoršava štetne efekte na zdravlje kože.

Zbog toga je posebno važno da se koža čuva i neguje od ranog detinjstva, a primena proizvoda za zaštitu od sunca je OBAVEZNA da bi se ovaj pogubni kumulativni efekat izlaganja suncu neutralisao.

Kumulativni efekat je najvažniji za one odložene, najgore štetne reakcije na sunce, uključujući i fotostarnje i povećanje rizika od nastanka karcinoma (raka) kože. Dakle, mišljenje: Šta mu fali da bude 15 minuta bez kreme, NIJE tačno. 15 po 15 minuta, pa nastaje problem koji će se tek videti u godinama koje dolaze.

Šta je zapravo fotostarenje kože?

To je prerano starenje kože, koja se nezaštićena izlaže sunčevom zračenju.

Nesumnjivo su definisani molekularni mehanizmi štetnog efekta ultraljubičastog i infracrvenog zračenja koji ubrzavaju starenje kože.

Da li je moguće da se fotostarenje kože dešava i kod dece?

Da, fotostarenje se dešava i kod dece.

Iako se to ne vidi odmah, potpuno je jasno da i dečja koža brže propada i stari ako se nezaštićena izlaže jakom suncu. Ovo važi za svu decu, a posebno je izraženo kod dece sa osetljivom kožom.

Zašto je važno da se koža dobro neguje i hidrira?

Suva koža, a naročito osetljiva dečja koža, MORA da se hidrira i neguje i kad se ne izlaže suncu. SVAKI tip kože MORA da se hidrira prilikom sunčanja. Manjak vode u koži (dehidracija) POTENCIRA sve neželjene efekte izlaganja suncu, pa je veoma važno birati zaštitne kreme koje pružaju adekvatnu hidraciju dečje kože. Idealno je da to budu kreme koje imaju pH 5,5 na koji je koža navikla i koji obezbeđuje najbolju zaštitu.

Pored obezbeđivanja vode (hidracije), koža mora biti zaštićena od zapaljenja koje izaziva sunčevo zračenje, ali bi trebalo da joj se omogući i brz oporavak (regeneracija) tokom i posle izlaganja suncu. Vitamin E i provitamin B5 obezbeđuju upravo ove važne funkcije, pa ih zaštitna krema mora imati u svom sastavu.

Takođe je važno da zaštitna krema ne sadrži štetne konzervanse (posebno je nepoželjan paraben), veštačke boje i alkohol – oni mogu dovesti do oštećenja nežne dečje kože, čak i kada nema sunčevog zračenja.

Zašto se toliko priča o melanomu? Da li je baš toliko opasan i kod dece?

Maligni melanom nije samo opasan, već je zapravo potencijalno najmaligniji – NAJOPASNIJI tumor. Nema dileme da nezdravo sunčanje (izlaganje jakom suncu bez zaštite) doprinosi nastanku malignog melanoma – to su dokazala brojna medicinska istraživanja, ali i višedecenijsko iskustvo.

Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da svaka opekotina od sunca u detinjstvu dvostruko uvećava rizik od razvoja melanoma u kasnijem dobu.

Kako najefikasnije sprečitii štetne efekte sunčanja?

Nema dileme – najbolja kombinacija je bežanje sa sunca u kritičnom periodu dana uz korišćenje zaštitine odeće i zaštitnih krema. Sunce je najopasnije od 11 do 17 časova, pa se u tom periodu bez dobre zaštite ne treba izlagati direktnom sunčevom zračenju.

Evo još nekoliko saveta koji pomažu da Vaše dete bude zaštićeno, ali skoro sve navedeno važi i za odrasle:

• Za bebe i decu koristite zaštitnu odeću (belu ili svetlih boja): majice dugih rukava, šešir sa širokim obodom, a obavezne su kreme sa jakim zaštitnim faktorom –SPF mora biti preko 30.

• Naočare za sunce su OBAVEZNE – one nisu samo modni detalj, već neophodni deo zaštitnog paketa.

• Ne dozvolte detetu da bude predugo na suncu, čak i ako koristite proizvode za sunčanje. Ne treba zaboraviti da zaštitne kreme NE štite dete od sunčanice.

• Ne izlažite bebe i malu decu direktnoj sunčevoj svetlosti u periodima koje smo pomenuli. Za bebe i malu decu je hladovina ZAKON.

• Hladovina NE pruža apsolutnu zaštitu od sunca – pesak (važi i za svetli šljunak i kamenje) i voda reflektuju, ponekad i pojačavaju sunčevo zračenje. Zato koristite preparate za sunčanje i kad je dete u hladu.

• Sve ovo važi i za oblačno vreme – oblaci NISU efikasna zaštita od sunčevog zračenja.

• Primenjujte proizvode za sunčanje svakodnevno, a nanosite ih na sve regije kože, koje su izložene suncu, 30 minuta pre izlaska na sunce jer je potrebno vreme za zaštitni efekat. Posebno obratite pažnju na delove kože koji se nalaze neposredno uz kupaće gaćice i kupaći kostim.

• Ponavljajte mazanje na svaka 2 sata, a UVEK posle plivanja ili jakog znojenja. To što piše da su otporne na vodu NE znači da zaštitne kreme ostaju efikasne i POSLE kupanja. Zaštitni faktor (SPF) kvaltetnih zaštitnih krema radi i u vodi, ali posle izlaska iz vode (a naročito posle brisanja peškirom) se GUBI zaštitni efekat.

• Nudite detetu da pije vodu što češće. Ohrabrite ga da uzme nekoliko gutljaja čak iako nije žedno. Unos vode je važan da bi se sprečio njen gubitak (dehidracija) koji je poguban i za kožu, ali i za ceo organizam.

• Ukoliko vaše dete ima produženu terapiju nekim lekom, porazgovarajte sa Vašim pedijatrom o eventualnim neželjenim efektima koje može potencirati sunčanje.